"Бораут": Како нас досадни задаци на послу доводе до изгарања

Понекад је нашем мозгу неопходно да се мало досађује, да одмори од свих улазних података и многобројних процеса који се у њему одвијају, и у том "менталном ленчарењу" нема апсолутно ништа лоше. Штавише, многе генијалне идеје нам дођу баш тада, када се најмање надамо и када радимо нешто што не захтева никакву менталну активност - примера ради, шетамо или бришемо прашину у стану. Ипак, ни превише ленчарења није добро за наш мозак, а досада је нарочито непожењна у пословном окружењу.

Бораут - бурнаут од досаде

Изгарање од досаде у пословном свету јавља се као последица недовољно занимљивог и динамичног посла и тривијалних задатака који нам не представљају никакав изазов. За разлику од бурнаута, чији су разлог презахтевне и стресне ситуације са којима се једва излази на крај, узрок бораута је посао који је исувише лак и монотон, а самим ти професионални и лични развој готово да и не постоје.

Особе које се сусретну са бораутом могу развити и разне последице, попут мањка концентрације и мотивације, гутибка способности вредновања свог труда и знања, а сасим тим и самопоуздања, што касније резултира и слабијим пословним ангажовањем, па чак и свесним избегавањем радних задатака. Како се не би погрешно протумачило, нагласићемо одмах: бораут ни на који начин није повезан са лењошћу. Штавише, особа и даље жели да доприноси пословању и напредује, али нема могућности за то, премда задаци које добија не одговарају његовом нивоу знања и компетенција.

Јавља се и на послу који волимо

Изгарање од досаде није нужно повезано са послом који не волимо и на коме смо "заробљени" из овог или оног разлога. Напротив, може се јавити и на послу који волимо и који нас чини срећним. Када радимо нешто што волимо и у чему уживамо, ми несвесно дајемо све од себе да будемо све бољи: инвестирамо додатно време да савладамо све нијансе пословања, трудимо се да радне задатке обавимо за краће време и истражимо неке нове, креативне приступе, а како време одмиче, наша знања и способности расту. Проблем настаје када више немамо простора за развој, а наше способности као да "тапкају у месту".

Може се спречити, али и "лечити"

Срећом, ситуација са бораутом није безизлазна, иако се некада може тако чинити, а "кључ" за решавање лежи у комуникацији између послодавца и запослених. Како би се превенирало изгарање од досаде, на послодавцима је да:

• својим запосленим дају разноврсне, а изазовне задатке прилагођене њиховим знањима и компетенцијама
• непрекидно улажу у развој својих запослених и
• креирају окружење у коме ће тимски рад помоћи додатној размени постојећих знања.

Али, шта ако је бораут већ "сажвакао" запослене? У том случају, додатни, тежи задаци неће помоћи, већ би акценат требало да буде на томе да се потпуно укине мултитаскинг. Овај потез ће поспешити сужавање фокуса и концентрисање на важне проблеме, а постизање очекиваног резултата подићи ће самопоуздање запосленог, а самим тим и повратити његову мотивацију. 

Није свака досада иста, постоји чак пет видова

Психолози су издвојили пет видова досаде:

• Равнодушна - ово је можда и најпријатнији вид досаде који се јавља када је човек спокојан и растерећен, а донекле заробљен у свом свету. За многе, овај вид досаде чак није ни права досада, већ више период опуштања и "пуњења батерија"
• Калибришућа - можда би се овај вид досаде најбоље могао описати као стање када човек жели да нешто ради, али не зна шта. Лутајуће мисли, хаотични потези и непостојање жеље да се из овог стања изађе прави су пример калибришуће досаде, али, када се спонтано пронађе неко решење - у особи се "рађа" и енергија за његову реализацију
• Тражећа - ово је активнији вид калибришуће досаде, у коме је ленчарење испраћено непријатним осећајем непрекидног тражења неке активности која би смањила осећај анксиозности. Током ове фазе код особе се често јавља потреба за давно заборављеним хобијима, новим пројектима или активним врстама одмора, а уколико се не пронађе било шта што одговара, наступа гнев и разочарење
• Реактивна - управо овај вид досаде изазван је гневом, разочарењем и напетошћу. Особа као да тражи начине да побегне од своје досаде, људи или ситуација, а неретко се јављају и опсесивне мисли о конкретним начинима који могу помоћи да се из овог стадијума изађе
• Апатична - последњи и најдраматичнији вид досаде јесте апатична досада, у којој се човек осећа беспомоћним да било шта промени и да себе разоноди. У овом стадијуму човека ништа не мотивише - ни позитивни ни негативни доживљаји, а нема ни жеље, а ни снаге да се било шта промени.