Шта да радимо са дечјим цртежима који заузимају превише простора

Када дете направи прве портерте маме, тате, сестре, брата, чувају се као драгоцени предмети. Охрабрујемо децу да наставе да развијају креативност, таленат и драго нам је да посматрамо како им се вештине развијају. Ипак, у једном тренутку, колекција постаје све већа и складиштење радова почиње да представља изазов. Кутије и фиоке су пуне цртежа, слика, скулптурица од пластелина, а слободног простора понестаје.

Желимо да се отарасимо барем једне гомиле уметничких дела, али се често осећамо лоше и не желимо да бацимо вредне успомене, али ни да растужимо или наљутимо малишане који су се потрудили да их направе. Како можемо деци дати до знања да поштујемо и волимо њихову креативну експресију, али уједно ослободити простор у дому? Постоји неколико начина да се дође до компромиса, који ће детету очувати самопоуздање, а нама помоћи да се опростимо од превеликог нагомилавања материјалних успомена:

Прављење изложбе

Један од најбољих начина за слављење креативног рада (без обзира на године) је организовање велике изложбе. Пре свега, важно је укључити дете у процес бирања радова за излагање. Осим што ће помоћу у бирању, сазнаћемо које радове малишани највише воле, а који могу бити стављени у "други план".

Постоји неколико приступа оваквом концепту. Први, а можда и најлакши, је изложба у дому, на коју су позвани сви укућани/блиски чланови породице. Радови се могу поставити на велики сто, залепити или урамити на зидове a сваки гост може дати сопствени коментар. На тај начин ће дете добити самопоуздање, биће мотивисани да наставе да истражују и осећаће се задовољно сопственим напретком. 

Друга опција може бити компликованија, али сигурно ће остати лепа успомена. "Изложба" ће се такође одржати у дому, али за време већег друштвеног догађаја, када ће у кући бити пуно људи (рођендан, празници...). Тада ће дете имати много већу публику, више похвала и деловаће као да су радови "одрадили своје". 

Након изложбе, постоје две опције. Прво, можемо се отарасити свих радова које дете није желело да покаже, јер му вероватно нису били довољно важни, а остатак сачувати. Друго, можемо издвојити само неколико омиљених комада, а остатак радова можемо само фотографисати и сачувати у дигиталном облику. 

Мање је више

Постоје периоди када су деца веома инспирисана одређеним мотивом. Тада ће сигурно направити на десетине сличних радова. Иако су нам симпатични и драги, некада је довољно издвојити два или три, на којима се најбоље види инспирација коју су имали и одлучили да пренесу на дело. Као и са претходним примером, најбоље је донети одлуку заједно са дететом и одабрати оне који заиста најбоље представљају одређен мотив. Иако се на овај начин нећемо отарасити целе колекције, биће знатно мања.

Поразмислити о циљу

За кога заиста чувамо дечије цртеже? Да ли је због њих или због себе? У већини случајева, децу вероватно не занима слика коју су направили пре годину дана, већ их интересује оно што цртају у садашњости. Многи родитељи чувају гомиле цртежа малишана због себе, јер ће увек бити драге успомене и бележење њиховог раста и развоја и то је сасвим у реду.

Ипак, ако је малишанима лако да се раздвоје од својих дела из прошлости, онда сличан начин размишљања можемо имати и ми. Уместо чувања старих радова, боље је константно охрабривати дете да настави да црта, слика, прави скулптурице и развија сопствене идеје за будућност. Између осталог, добро је спречити стварање јаких емоционалних односа према предметима, јер увек могу да се упропасте/нестану. 

На крају, ако никако не желимо да се одвојимо од десетине (или чак стотине) дечијих цртежа, захвањујући савременом добу, увек их можемо фотографисати/скенирати и чувати у дигиталном облику, а у исто време ослободити многе фиоке/полице/кутије у кући.