Ових 8 животних навика може нам продужити живот чак за 24 године

Истраживање чији су резултати представљени крајем јула на годишњем састанку Америчког друштва за исхрану, показало је да је практиковањем осам здравих навика у доби до 40 година може продужити животни век за чак 24 године када су у питању мушкарци, односно 21 годину када се ради о женама.

"Били смо заиста изненађени колико се може добити усвајањем једне, две или три квалитетне животне навике. А замислите само колико утичу свих осам", рекао је Суан-Маи Нгујен, водећи аутор студије и специјалиста за медицинске науке у Одељењу за борачка питања.

8 здравих наука за живот дужи и до 24 године

У научној студији, тим је издвојио осам здравих навика које њиховом имплементацијом у младом и средњем добу могу драстично побољшати квалитет живота у каснијем узрасту. Они су навике поређали од оних које имају најзначајнији утицај до оних које имају мањи значај на животни век:

• Физичка активност - испоставило се да умерена физичка активност која подразумева око 150 минута вежбања недељно може у великој мери имати позитиван утицај на здравље и виталност у каснијим годинама, а да укључивање тренинга снаге макар једном недељно додатно ублажава и последице климакса код жена.
• Избегавање опијата - уздржавање од коришћења опијата како у млађем, тако и каснијем добу (штавише, у сваком добу) веома је важно за одржавање целокупног здравља и когнитивних функција човека,
• Избегавање пушења - познато је да је дувански дим једна од највећих претњи за наше здравље, будући да може изазвати многа малигна обољења (попут рака плућа, рака грла и рака језика), али и проузроковати стварања болести као што је пушачка нога. Избегавање изложености дуванском диму трећа је најзначајнија позитивна навика коју можемо увести у наш живот и тиме обезбедити здраво и безбрижно старење.
• Редуковање нивоа стреса - избегавање стресних ситуација у данашње време готово је немогуће, али, начин на који реагујемо на њих у великој мери утиче на ниво кортизола и других хормона. Хипертензија, односно повишен крвни притисак, дијабетес и многа малигна обољења настају управо као последица стреса у ранијим годинама.
• Здрава и избалансирана исхрана - уношењем оптималне дозе свих неопходних нутријената у организам осигурава се његово правилно функционисање и подстичу сви хемијски процеси од виталног значаја. Из тог разлога, важно је да се на нашој трпези свакодневно налазе оброци богати протеинима, витаминима, хидратима и здравим мастима, чијом се синтезом омогућава здрав рад дигестивног, кардио-васкуларног, као и централног нервног система.
• Умерено конзумирање алкохолних пића - научна истраживања доказала су да умерено конзумирање алкохолних напитака може у дугорочној перспективи утицати на смањење нивоа стреса, а самим тим и ризик од развоја кардио-васкуларних обољења. Ипак, важно је не пренебрегавати чињеницу да алкохол има и нуспојаве, и то веома забрињавајуће, и да је његова конзумација пожељна тек понекад, и у малим количинама.
• Редован и правилан сан - редовно спавање је једно од најважнијих навика за добро здравље, а научници су доказали и да је поподневна дремка у трајању од око 30 минута веома здрава, и може помоћи у борби против несанице. Ипак, они упозоравају да постоји неколико "правила" којих је добро придржавати се за најбоље резултате.
• Одржавање здравих и продуктивних друштвених контаката - квалитетни односи са окружењем у великој мери може нам помоћи да у каснијем добу имамо боље когнитивне и социјалне вештине. Дружење са пријатељима утиче на наше ментално здравље, даје нам простора да "одморимо главу" и обновимо позитивну енергију, а неретко може бити и плодно тле за унапређење постојећих здравих навика или стварање нових хобија и интересовања.

Увођењем једне позитивне навике и до 4,5 године живота више

На основу опсервационе студије, научници су закључили да увођењем само једне од наведених здравих навика у узрасту до 40 година можемо продужити животни век за четири и по године код мушкараца, односно три и по године, када су у питању жене. У научној студији у којој је учествовало преко 700 хиљада добровољаца узраста од 40 до 99 година, испитиване су њихове животне навике, а утврђено је да су недостатак физичке активности, употреба опијата и пушење имали су највећи утицај на животни век са 30 до 45 одсто повећаним ризиком од смрти. Ипак, научници су сложни - никада није касно да се нека позитивна навика усвоји, а живот преокрене на боље.