Магазин
Да ли развод може бити "наследан"
Истраживања указују да деца разведених родитеља имају већи ризик од развода у будућности, али не би требало претпоставити да ће будући љубавни живот детета увек бити исти као онај код родитеља. Многе анализе показују да људи могу имати здраве љубавне односе, чак иако су се њихови родитељи растали током периода одрастања. Важно је да родитељи правилно брину о дететовом емоционалном здрављу током развода, а психолози саветују неколико начина да се најмлађима помогне током оваквог периода.
Након што се брак заврши разводом, многи родитељи страхују да ће љубавни живот њихове деце бити сличан њиховом, јер сматрају да су најмлађима показали да се конфликти једино могу "решити" растајањем. Иако је овакав начин размишљања разумљив, неколико студија је показало да емоционални однос родитеља не мора увек утицати на обликовање будућег љубавног живота детета.
Неколико резултата је показало да постоји могућност "међугенерацијског преноса развода" у породици и да постоји већа вероватноћа да ће деца разведених родитеља доживети сличне изазове са партнерима у будућности. Срећом, постоје бројни ефикасни начини да се овај ризик умањи, објашњава за "Сајколоџи тудеј (Psychology Today)" психолог и стручњак за разводе Ен Голд.
С обзиром да на развод утичу бројни фактори (социоекономски статус, квалитет брака, образовање, зарада...), тешко је закључити да ће развод родитеља дефинисати љубавне односе које ће деца имати када одрасту, тако да треба имати у виду да многа деца разведених родитеља могу бити срећна и задовољна својим емоционалним животом.
Шта подразумева ризик од "наследног развода"
Деца која одрастају у породици у којој се родитељи разводе (или су разведени) често могу бити изложена сукобу између родитеља, различитим врстама стреса (финансијском, емоционалном и психичком) и сличних нестабилности. Тада посматрају свет око себе и могу научити нездраву динамику односа или лош начин комуникације. Због недостатка здравих узора и примера током одрастања, њихова перцепција о међуљудским односима може бити дефинисана лошим успоменама из детињства, које ће потом утицати на њихов љубавни живот.
Неке студије сугеришу да генетика и фактори окружења (стилови родитељства, ниво сукоба пре и после развода) утичу на "међугенерацијски пренос развода". Поед тога, утицај могу имати и индивидуалне карактеристике детета (темперамент, личност), као и друштвени, културни и верски утицаји током њиховог детињства.
Важно је да се не праве широке генерализације, јер постоји и "добра страна" оваквих искустава. На пример, деца чији су родитељи разведени могу одлучити да уче из проблема своје породице и свесно доносе одлуке које ће унапредити њихов сопствени брак, јер су вероватно свеснији изазова и могу изабрати другачији пут.
Како родитељи могу избећи "међугенерацијски пренос развода"
Иако љубавни живот детета може бити непредвидив, без обзира на детињство, важно је да одрасли увек брину о емоционалном здрављу детета када дође до развода у породици. Пре свега, детету је потребно објаснити да су ефикасна комуникација, емпатија, емоционална интелигенција и способност решавања конфликта најважнији за правилно одржавање међуљудских односа.
Затим, детету су увек потребни добри узори, тако да међусобно поштовање и исправна комуникација морају бити приоритет, чак и током развода. На тај начин ће најмлађи боље разумети развод, схватити да оваква промена у породици не мора бити лоша ствар и неће осећати кривицу или срамоту ако им породица није "савршена". У оваквим случајевима, потребно је да оба родитеља и даље показују јединство и стрпљење за децу.
Након разумевања ситуације, детету ће бити лакше да се носи са негативним емоцијама (туга, фрустрација). На крају, најважније је деци пружити стабилност и сигурност, како не би осећала да је развод поптуно угрозио њихов унутрашњи, али и спољашњи свет.
