Магазин
Бурлинско језеро: 50 нијанси розе у самом срцу Алтаја
Несвакидашње лепо и "инстаграмично" Бурлинско језеро један је од најатрактивнијих драгуља алтајског краја, који својом невероватном розе бојом привлачи велики број туриста и љубитеља егзотичних путовања. Непрегледни степски хоризонти прекривени сланим покривачем који воде до ружичастог језера стварају утисак као да сте слетели на другу планету, а чари ових предела открио је још Петар I, назвавши их "слаником Русије".
Једно од најлепших руских језера, Бурлинско језеро, смештено је у самом срцу алтајског краја и окружено непрегледним степским пределима, а његова специфична розе боја која се мења зависно од температуре ваздуха сваке године привлачи велики број туриста и љубитеља узбудљивих путовања и "инстаграмичних" фотографија.
50 нијанси розе боје
Први утисак који се стиче када се угледају розикасти предели Бурлинског језера јесте да сте слетели на другу планету, или да се грешком залутали на снимање неког научно-фантастичног филма: терен по коме ходате је мек толико да готово да продатаде у земљу са сваким начињеним кораком, док се у даљини назиру гомиле соли на ружичастом хоризонту коме се не види крај.
Главни "кривац" за нестварну боју језера, која се најчешће везује за егзотичне дестинације попут Аустралије, Сенегала или Боливије, јесу микроскопске алге, које током свог животног века производе пигмент који Бурлинко језеро боји најразличитијим нијансама розе боје. Површина Бурлинког језера је нешто већа од 30 квадратних километара, док његова дубина ретко где премашује 1 метар, а у условима екстремне концентрације хлорида, у њему не успева ни једна друга водена биљка, нити животиња.
Ипак, активност алги највећа је током врелих летњих дана, па тада и боја језера постаје интензивнија и разноликија - од бледо розе, преко интензивно ружичасте, па све до боје малине, Бурлинско језеро лети постаје попут уметничког платна које је осликао неки сликар импресиониста са краја 19. века.
Бурлинско језеро је "сланик Русије"
Бурлинско језеро један је од главних центара индустрије соли у Русији, а ова привредна грана развила се у алтајском крају пре више од две стотине година, када је Петар I читав регион око Бурлинског језера назвао "слаником Русије". Со добијена са овог подручја била је врхунског квалитета још у стара времена царске Русије, а чак је и Катарина II донела одлуку да се баш ова, розе со из Бурлинског језера, сервира на царској трпези.
Резерве соли у Бурлинском језеру готово су непресушне, а на његовом дну наталожено је толико, да се од открића па све до данас она није исцрпела. Штавише, сакупљање је процес који се врши по јединственим технологијама локалног становништва, а туристи који посећују ово место неретко и сами присуствују њеном црпљењу са језерског дна.
