Магазин

100 Фрида за Фриду: Фрида Кало у очима других уметника

Фрида Кало запамћена је по маестралним сликама у којима је често и са поносом промовисала аутохтону мексичку културу. Такође, знала је да веома колористично наслика тешке секвенце из свог живота. Пред Фридиним делима не можемо остати равнодушни, а колико њен лик и дело инспиришу и друге уметнике "говори" једна несвакидашња изложба "100 Фрида за Фриду" која се тренутно налази у историјском центру Мексико Ситија.
100 Фрида за Фриду: Фрида Кало у очима других уметника© Приватна архива

Изложба "100 Фрида за Фриду" само је једна у низу манифестација у години која је посвећена чувеној мескичкој сликарки. Приказано је преко 100 портрета Фриде Кало коју су радили уметнице и уметници широм Мексика. Уља на платну, пастели, гравуре, па чак и фотографије 147 уметника свих узраста обележили су 115. годишњицу рођења Фриде Кало. Поставку коју организује Галерија "КА'АН" уметника Фернанда Арочеа Бела, завршава турнеју, након шро је била је приказана у Риму, Паризу, и Мадриду.

Живот обојен јаким емоцијама

Једну од најпознатијих мексичких сликарки красио је велики таленат, али и пркосни карактер, инат и надљуска снагa.

Поред чињенице да се са шест година разболела од полиомијелитиса због којег јој је једна нога остала слабије развијена, 1925. године догодила јој се несрећа која је обележила читав њен живот.

Ипак, истицала је да живела је "пуним животом", али и да је доживела две катастрофе: прва је била споменута саобраћајна незгода, а друга је била када је упознала Дијега Ривијеру. 

Обрве и бркови

Живела је од 1907. до 1954. године и после саобраћајне незгодне, извесно време је била "заробљена" од главе до пете у гипсу, а како су јој руке биле слободне почела је да слика. Познато је да ју се сликање опуштало, а честу инспирацију је налазила баш у свом лику. Сликала је ствари које проживела, ситуације из личног искуства и њени радови прикази бола и тешког живота. У Фридиним делима је приметан симболизам, реализам, надралазим, као и примитивна уметност исказана јарким бојама. Од њених 143 сачуваних слика 55 су аутопортрети. 

И Фридина појава је била несвакидашња. Истицале су се наглашене обрве, плетенице у коси и танки брчићи, као и одећа која је пре подсећала на костиме, него на уобичајено одевање. Наиме, њена честа издања су биле широке сукње, шарене кошуње са воланима, мараме и накит у великим количинама. 

Слон и голубица

Њен супруг, такође уметник Дијеге Ривера, од ње је био старији 21 годину. Упознали су се преко пријатеља, а Фрида је желела да баш он погледа и оцени њене радове. Сликар је био одушевњен њеним делима: "Твоје слике су посебне, тако мексичке. Даровита си и имаш стила. Мораш да наставиш са радом, али немој никога да опонашаш. Буди своја, довољно си добра и другачија", саветовао је.

Љубав између њих је планула и венчали су се 1929. године. Због велике разлике у изгледу и висини називали "слон и голубица", а касније су их звали "лепотица и звер" због турбулентног односа. Многи су сматрали да је њихов брак страствен, али и буран и непримерен, јер је обележен преварама, алкохолом и инцидентним понашењем. Поред Дијега, и Фрида се упуштала у паралелне везе, те њени биографи истичу аферу са Лавом Троцким, једним од најистакнутијих совјетских руководилаца, који је предводио Октобарску револуцију, док се Лењин није вратио из емиграције. Афере је имала и са многим женама.

Дијего и патња

Љубав према Дијегу јесте била јака, али је била јака и њена патња. Три композиције "Лудо заљубљени", "Скраћивање" и "Сећање" односе се на патњу према Дијегу. Слику "Лудо заљубљени" Фрида је насликала након сазнања о афери између Дијега и њене млађе сестре Кристине, "Скраћивање" је посветила Дијегу због кога је одсекла своју косу коју је он обожавао, а кроз "Сећање" Фрида приказује своје прободено срце које лежи поред њених ногу и нову одећу, чиме жели да одбаци све оно што је везује за Дијега. После развода, Фрида се тешко разболела, али је поново обновила везу са Дијегом. Он је био уз њу све до њене смрти 1954. године, а чувену Плаву кућу у којој се Фрида родила и живела у Којоакану, предао мексичкој влади с надом да ће та кућа постати музеј.

image