Феномен "тихе сече" као одговор послодаваца на "тихо одустајање" запослених
У јеку пандемије и периоду након ње, запослени су, рекло би се, освестили чињеницу да крилатица "радим онолико колико ме плаћају" заправо има смисла, а заједно са том спознајом дошла је и промена приоритета, као и мање ангажовање запослених. Међутим, послодавци су почели да "узвраћају ударац", а нови феномен који се појавио, "тиха сеча" озбиљно је забринула запослене.
"Тиха сеча" запослених очима послодаваца
Реструктурирање, односно прерасподела запослених у оквиру компаније нови је тренд у пословном свету, а према статистичким подацима, од прошлог августа до данас он готово да се утростручио. Због чега се послодавци одлучују на овај корак? Будући да је тржиште рада неповољно како за запослене, тако и за компаније које муче муку са проналаском квалитетних ресурса, послодавци су дошли на идеју да своје запослене прерасподеле на друге позиције не би ли уштеделе новац који је предвиђен за процес регрутације и селекције, али и како би средства која су у претходном периоду инвестирала у запослене ипак оставили унутар компаније.
Други разлог за овакав потез јесу и отпремнине, које могу бити доста високе, а које су послодавци у обавези да исплате запосленима којима уруче решење о отказу. Како би избегли ову ситуацију, они радије бирају да своје запослене склоне на мање занимљиве и инспиративне позиције, са којих ће они, уз мало амбиције, сами убрзо пожелети да оду.
Запослени се осећају одбачено
Овај тренд покренуо је читаву лавину емоција код запослених који су до сада имали какав-такав осећај сигурности и били срећни што у изазовним временима нису остали без посла. Сада, у њима се јавио "црв сумње" - јесам ли ја следећи на списку за отказ? У вртлогу емоција, реакције су различите, и док поједини заправо уживају у томе да имају мање посла, а опет колико-толико сигурна примања и стаж који тече, други су престрављени чињеницом да након неколико годинa труда и залагања у компанији, сада њихoва позиција више није место на коме ће моћи да се развијају и напредују, већ "утешна награда" и место где се осећају одбачено и непожељно.