Магазин
Ментално здравље и друштвене мреже: Које профиле са психолошким садржајем треба избегавати
Класична терапија подразумевала је пацијента на каучу који са психологом дели своје најдубље и најмрачније страхове и наде. Савремена верзија терапије, могла би, пак, изгледати овако - особа лежи на каучу код куће, скролује кроз садржај који у фокус ставља ментално здравље на ТикТоку или Инстаграму. Стручњаци саветују да са оваквим видом "терапије" поступате опрезно.
Познато је да велики број психолога постану инфлуенсери и њихови постови, који се баве менталним здрављем допиру до милиона људи: "Излазимо из времена када је ментално здравље било стигматизовано и спречавало људе да потраже помоћ", каже психолог Евелин Хантер и додаје да су "друштвене мреже то уклониле и на неки начин и нормализовали чињеницу да се сви понекад мучимо".
Ипак, тешко је утврдити да ли су такозвани стручњаци са мрежа веродостојни, као и њихове информације:
"Начин на који се информације брзо шире на друштвеним мрежама може отежати откривање шта је тачно, шта професионално, шта је засновано на стручности", каже Хантер.
Она посебно наглашава да стручњаци за ментално здравље који су активни на друштвеним мрежама треба да покажу три квалитета: компетентност, добронамерно тумачење доказа и интегритет.
Зато, ако нас алгоритам са ТикТока повуче и наведе да гледамо снимке са психолошким темама, ево на које ствари треба обратити пажњу и где треба бити опрезан приликом гледаља њиховог садржаја.
Недостатак професионалних података
Стручњаци би требало да буду транспарентни у вези са образовањем, лиценцом, као и стручношћу. Смернице Америчког психолошког удружења (АПА) за оптимално коришћење друштвених мрежа у професионалној психолошкој пракси, подстичу психологе да ажурирају своје личне и професионалне веб странице, да прате информације које су други о њима објавили на мрежама, као и да проверавају њихову тачност.
"Ако су стручњаци које тражите легитимни, наћи ћете их на ЛинкедИну или ће имати своју веб страницу. Можете их пронаћи преко различитих извора. Проверите да ли имају лиценцу за рад, да ли су писали за реномиране научне часописе", саветује клинички саветник Викторија Риордан.
Упорни покушаји са се нешто прода
"Психолози користе мреже да промовишу ствари, на пример, онлајн курс или књигу које су написали", примећује психотерапеут Џенесис Џејмс. "Али ако вас сав њихов садржај 'наводи' да нешто купите то би могло да значи да им је важније да посзанете њихов клијент него да вам пруже помоћ или квалитетно образовање ", каже она.
Етички кодекс Америчке асоцијације психолога наглашава да психолози морају да избегавају сукоб интереса. "Ако вам нешто смета, верујте свом инстинкту и додатно истражите. За почетак, гуглајте име особе и производ који рекламира, да бисте видели шта ће те наћи у претрази", наглашава Џејмс. Такође, предлаже да потражите "појашњење о повезаности стручњака са тим производом који рекламира или једноставно - престанете да га пратите". А ако сте можда наишли на неразумљиве и неаргументоване тврдње или нешто друго што вас узнемирава, Џејмс сматра да би такву особи требало пријавити надлежнима.
Коришћење терапијског жаргона да би деловали паметније
Терапијски говор се инфилтрира у свакодневни језик. Често чујемо речи као што су границе, потискивање, траума, окидачи. Ова прекомерна употреба је забрињавајућа из више разлога, кажу стручњаци. "Као прво, постоје људи који не разумеју у потпуности појмове, а користе их. У неким случајевима нетачна употреба одређених речи може да "разводни њихово значење", каже социјолог Моли Списман.
Она упозорава кориснике друштвених мрежа да пазе на налоге који ове врсте терапијских термина претварају у популарне речи. Лекари од поверења "обично не користе терапијске термине и терапијски жаргон, са циљем да терапију и ментално здравље учине приступачнијим" и ако "неко покушава да изгледа паметнији него што јесте, или користи све ове термине које не разумете, то је дефинитивно "црвена заствица", сматра Моли.
Постављање самодијагноза и дијагнозе
"Никада не постављајте дијагнозу себи или другима. Друштвене мреже су често фиксирани на етикете - ако радите ових пет ствари онда сте депресивни, или због ових ствари особа је нарцис и слично. Оно што сам приметила код клијената и пријатеља је да олако прихватају ствари и сами себи постављају дијагнозу. Видеће нешто на ТикТок-у и рећи ће: 'И ја имам овај проблем, или мој партнер има оно', наглашава Моли.
Због ових ситуација, Моли истиче да има пуне руке посла и проводи сате и сате на сесијама тражећи од особа да размисле зашто је одређени пост толико одјекнуо. Зато, уколико је неко "самодијагностичар" или успоставља дијагнозе заобиђите тај профил.
Комуницирање са клијентима директно на мрежама
Када је Џеф Гинтер, лиценцирани професионални саветник, почео да жуди за "креативним бегом од стварности" током пандемије, покренуо је ТикТок. Отприлике две године касније, он је постао познат као свој онлајн алтер его Терапи Џеф и прикупио је скоро 3 милиона пратилаца на ТикТоку и више од 850 хиљада пратиоца на Инстаграму. Гинтер описује друштвене мреже као Дивљи запад. Наглашава да се пажљиво понаша на мрежама и поставља правила. На пример, не одговара клијентима који коментаришу његове постове, јер то би могло да наруши поверљивост и избрише границе професионалног односа, пише Тајмс.
Уколико психолог прелази ту границу и одговара и коментарише на мрежама својим клијентима, време је да заборавите на такав профил:
"Морате да ставите до знања својим клијентима да их игноришете на мрежама, баш као што бисте то урадили када бисте налетели на њих у продавници", каже.
Наглашавање да је један модел терапије бољи од осталих
Терапеути су обично обучени за низ различитих модалитета терапија - као што су когнитивна-бихејвиорална, десензибилизација, гешталт, ЕМДР, уметничка терапија и друге. Корисно је знати да "један терапијски модалитет не може да функционише за све", истиче психотерапеут Џенесис Џејмс.
Дакле, "црвена заставица" у овом случају би била особа или профил који сматра да једна терапија може "функционише" на све нас.
"Рецимо да често добијам садржај везан за ЕМДР терапију и помислим да би требало да нађем ЕМДР терапеута. И кренем на терапију и онда дођем до закључка:'Пробао сам то и није добро за мене'. И уместо да мислимо да то једноставно није прави третман за нас, помислимо да је проблем у нама и да је требало да функционише, а заправо не функционише'. Неће се свака информација односити на сваку особу, па је увек схватите са резервом", појашњава психотерапеут.
