Активно присећање: Кључ за боље резултате у учењу

Након летњег распуста или одмора од семестралних активности, повратак у школске клупе може бити доста изазован. У помоћ нам "прискаче" техника активног присећања, за коју научници тврде да је значајно ефикаснија од пуког ишчитавања наших бележака.

Активно присећање

Активно присећање најпростије можемо описати као свесно форсирање нашег мозга да "преузме" информације које се у њему складиште, а имплементацијом ове технике постижу се три значајна бенефита:

• идентификација слабих тачака, односно концепата који су нашем мозгу тежи за разумевање
• систематизација знања 
• пребацивање упамћених података из краткорочне у дугорочну меморију

Овакви ефекти постижу се управо активирањем неуронских веза у мозгу, које су при пасивном прегледавању већ подвученог или извученог у свеску радива у мировању, тврде научници медицинског факултета Универзитета Виндзор.

Најбоље методе за активно присећање

Како бисте активирали активно присећање и што лакше апсорбовали ново градиво које са собом доноси почетак школске или академске године, можете користити неку од ових једноставних, а ефикасних метода:

• користите "картице" са питањима из градива које ћете сами направити у току учења
• код куће градиво прелазите тако што ћете се преслишавати усмено
• са паром из клупе или екипом за учење организујте импровизовани квиз базиран на пређеном градиву, или замолите ЧетЏиПиТи да помогне и осмисли креативна питања из области коју учите
• уколико су расположени да вам помогну, замолите пријатеље или чланове породице да издвоје пола сата или сат времена да им презентујете научено градиво

Због чега је једноставније и боље учити на овај начин? Свака од ових техника примораће ваш мозак да се потруди мало више и "ископа" одговоре на питања, а када неколико пута будете кроз различите сценарије "провлачили" исте податке односно одговоре, не само да ће се знање боље задржати, већ и систематизовати и такорећи "разложити по полицама" у глави.

Техника активног присећања нам је блиска и из живота

У стварном животу технику активног присећања користимо свакодневно, и по неколико пута на дан: на пример, када нас неко пита шта смо радили пре два дана, ми застанемо и почнемо да "копамо" по нашој меморији не бисмо ли повратили сећања и одговорили на питање. Овакво свесно усмеравање енергије на процес проналажења одговора и добијања информације и јесте кључно у процесу учења. Технику активног присећања можемо упоредити и са новим телефонима и рачунарима, који имају опцију памћења често коришћених речи: када довољно пута у одређеном контексту искористимо неки појам, телефон или рачунар нам већ од наредног пута тај појам нуди сам, јер га је запамтио.