Магазин
Дебљина врата код мушкараца утиче на перцепцију њихових родитељских вештина, тврде научници
Интересантна студија је показала да дебљина трапезоидног мишића код мушкарца утиче на перцепцију његових родитељских способности. Мушкарци који су имали већи обим врата су били процењени као "добри очеви", док су они који су имали тањи врат били обележени као "лошији очеви". Истраживање је потврдило да физички изглед може имати велики утицај на процену личности и карактеристика које се везују са добрим родитељством.
Преко триста људи је учествовало у испитивању и имали су једноставан задатак: да претпоставе различите карактеристике мушкараца са четири компјутерски генерисане фотографије. Једина уочљива разлика између свих слика је била дебљина врата.
Фотографије су биле приказане насумично и учесници нису унапред знали колико ће примера морати оценити, како би доношење закључка било опуштеније и резултати прецизнији. Мушкарци који су на фотографијама имали израженији трапезоидни мишић су били процењени као "добри очеви и заштитници деце", а они код којих мишић није био развијен су били обележени као "мање брижни родитељи, лошији заштитници", према "Скандинавском журналу психологије".
"Доношење оваквих закључака је добар компромис између инстант препознавања лица и прецизности анализирања целог тела. На пример, говор тела није довољан за добру процену у року од неколико милисекунди, а на анализирање лица се не можемо увек потпуно ослонити," објашњава аутор студије др Браун са Универзитета у Арканзасу.
Студија је показала да физички изглед и мишићна маса може утицати на перцепцију о родитељским вештинама мушкараца. Занимљиво је да су на резултате утицале искључиво промене величине трапезоидног мишића, док визуелна промена других мишића (као што је стерноклеидомастоидни мишић на предњој страни врата) уопште није утицала на перцепцију и закључне учесника.
Према прошлим истраживањима, развијени трапезоидни мишић углавном асоцира на прикривену агресију и снагу, тако да је интересантно да се у овом случају повезао са добрим родитељством. Истраживачи сматрају да је у питању веровање да мушкарац са развијеним мишићима може бити добар заштитник своје деце и да се његови физички атрибути морају поклапати са оваквом врстом обавезе.
Ипак, то не значи да су добро развијени мишићи целог тела једини показатељ доброг очинства. Једна студија од пре три године је показала да су мушкарци који имају крупну грађу, али мање дефинисане мишиће, били обележени као добри и нежни родитељи. Претпоставља се да је на резултате утицало веровање да мушкарци који немају "савршену" грађу нису толико доминантни, што значи да могу бити осећајнији и брижнији очеви.
