Магазин
Од љубави се ипак расте: Висина деце може зависити од љубави коју им породица пружа
Знамо да деца морају имати правилну исхрану и довољно прилика за кретање у току дана, како би се развијала и расла. Поред тога, генетика игра велику улогу у одређивању висине. Ипак, постоји један фактор препоручљив не само за психичко, већ и физичко здравље деце, а то је - љубав. Антрополог објашњава да деца која су одрасла у безбедним условима, која су често добијала пажњу и љубав од околине у којој су одгајана могу имати веће предиспозиције за висок раст.
Сигурно је да генетика, исхрана и редовна физичка активност имају велики утицај на раст детета, али биолошки антрополог Бери Богин сматра да је емоционално благостање деце велики фактор када је питању висина детета.
"Људима су потребне снажне друштвене и емоционалне везе, односно љубав између људи свих узраста," објаснио је Богин за портал "Индепендент". Додао је да су људски односи (они који су пуни љубави) веома важни за подстицање скоро свих биолошких функција, као што су варење хране и рад имуног система, али су неопходни и за одржавање опште среће и позитивног погледа на живот.
"Недостатак љубави од друштва и одсуство наде за будућност проузрокује токсичан емоционални стрес који може бити штетан за тело, што укључује блокирање хормона који су потребни за раст и развој." Богин скоро пет деценија проучава раст људи и приметио је да је људски раст најмањи на свету у земљама као што је Гватемала, где су становници редовно изложени насиљу, великим политичким нестабилностима и неизвесношћу. Типичан мушкарац у Гватемали је висок 1.63 метра, а жена је висока око 1.49 метара.
С друге стране, просечна висина мушкарца у Холандији (где квалитет живота знатно бољи) је око 1.83 метра, а за жене је око 1.69 метра. "Ако немате сигурност, здравствену помоћ, образовање, а поред тога увек бринете како ће да изгледа будућност, не можете имати наду. Тада долази до хроничног стреса и поремећаја рада хормона."
Богин је анализирао статистике старе више од једног века, посебно период велике рецесије која је трајала од 1873. до 1879. године на Западу. Како тада није постојало довољно података о економији, висина људи је могла бити индикатор економског стања одређене земље. Одлучио је да анализира просечну висину становника у периоду пре и после кризе, а сазнао је да је просечан мушкарац у Америци који је рођен пре рецесије био за три центиметра виши од мушкараца који су рођени у периоду након кризе, када су људи највише патили од сиромаштва и глади. У наредним годинама, када је дошло до побољшања стања у свету, људи су били све виши и виши.
Професор верује да у оваквим случајевима није могуће ослањати се на податке о генетици, исхрани и физичкој активности. Додао је да сличне промене у просеку висине нису забележене у периоду након Велике депресије, Првог и Другог светског рата, јер је велики број људи добило одређене послове који су им омогућили да одржавају стабилност, али и оптимизам за будућност.
Дакле, поред добре исхране, витамина и тренинга (уз ослањање на генетику), нежност и љубав коју пружамо деци могу имати ефекта не само на њихов ментални, већ и физички развој.
