Веза између плача и млека:Откривен механизам у мозгу који на плач бебе покреће лучење мајчиног млека
Утврђено је да је 30 секунди непрекидног "плача" младунца миша покренуло ослобађање окситоцина, једињења у мозгу која контролише одговор на ослобађање млека код мајки, резултати су студије које су споведене на овим животињама. Такође, студије дају увид у промене које се дешавају у мозгу током трудноће и родитељства.
"Наши налази откривају да беба које плаче покреће механизме у мајчином мозгу да припреми своје тело за дојење. Без такве припреме може доћи до кашњења од неколико минута између почетка сисања и дотока млека, што потенцијално доводи до тога да узнемири бебу и да мајка буде под стресом", рекао је Хабон Иса, дипломац Академског медицинског центра Универзитета у Њујорку и коаутор студије.
Студија је показала да, када се механизам покрене, налет хормона траје отприлике пет минута пре него што се смањи. Тако се омогући мајкама мишева да хране своју младунчад док се не засите или поново не почну да плачу.
Запажање да из мајчиних груди може да се појави млеко кад чује бебу која плаче није ново. Али најновије истраживање је прво које идентификује мождане механизме које су научници описали као "веза између плача и млека". То би могло да отвори пут за боље разумевање изазова дојења за многе жене, пише Гардијан.
Када младунче миша почне да се "јавља", онда звук "плача" иде до дела мозга мајке која се зове задње интраламинарно језгро таламуса (PIL), кажу резултати студије објављени у часопису Нејчур.
Већину времена ови неурони хипоталамуса су "закључани" да би се спречили лажни аларми и "потрошња" млека. Међутим, након 30 секунди непрекидног плача, сигнали из PIL-а су изградили и надјачали уграђени инхибиторни механизам, покрећући ослобађање окситоцина:
"Као да мозак жели да се увери да је беба заиста ту, да заиста постоји потреба за храњењем, а не само насумични крик. Постоји специфична мождана кола која коче овај процес. Када се увери да постоји беба, "кочница" се отпушта", каже оберт Фремке, професор Академског медицинског центра Универзитета у Њујорку и коаутор студије и додаје:
"Мама миша се разликује од маме људи, али у ширем смислу очекивали бисмо да механизам буде сличан. Збуњујуће је да можемо послати робота на Марс, а да не разумемо како хранимо своју децу и процес дојења".