РТ Балкан истражује: Све више деце има проблеме са говором - не проговарају до пете године

Према подацима прикупљеним при последњем тестирању за полазак у први разред, чак 80 посто деце на упису у школу показало проблем са изговором речи матерњег језика и да им је потребан логопед. Проблеми које логопеди најчешће уоче на прегледима су поремећаји артикулације гласова, који се уз вежбе лако решавају. Овај тренд je изазвао забринутост међу родитељима, васпитачима и здравственим радницима, јер је рани развој језика кључан за друштвени, емоционални и когнитивни развој детета.

Све већем броју деце је потребан логопед

"Будући да радим онлајн са децом из целог света, могу рећи да се граница проговарања свуда померила и да се увећао број деце са говорно - језичким сметњама. С обзиром да имам велики број колега како из региона, тако и из целог света, могу рећи да је овај постотак велики. Стимулација говора је постала неопходна за сву децу, имали сметње у изговору гласова или не. Овде причам о правилно формираним реченицама, граматици, процесима анализе и синтезе, препричавању текста, подршци имагинацији и креативном размишљању", каже доктор дефектологије и логопед Ивана Митровић Ђорђевић, на питање да ли је заиста све већем броју деце потребна помоћ стручњака.

Ове потврђују и њене колеге из Хрватске, професор дефектолог Мирела Сзабо и Дејана Варница, стручни сарадник психолог. "У Републици Хрватској се повећао број деце којој је потребна подршка логопеда. Подаци из 2020. године су показали да је око 30.000 деце до 19 године имало потешкоће које су захтевале логопедски третман. То су званични подаци, према Хрватском заводу за јавно здравље, али верујемо да је тај број заправо још већи."

Са проблемима у говору сусрећу се и деца у Словенији, где многи имају проблеме са изговаром. Ови проблеми се јављају у свим узрастима - у вртћима, основним школама, школама са прилагођеним програмима и посебним одељењима. Неки ученици имају проблеме услед споријег развоја комуникације, а некима остају говорни проблеми због нестимулативног кућног окружења, сматрају Ања Пристовник магистар инклузивне педагогије и Татјана Кодрић професор дефектологије.  

Све чешће деца не проговарају до пете године

Који су узроци и да ли је могуће да је дигитализација разлог повећаних проблема у говору деце?

"Чињеница је да деца касније проговарају. Узроци су разни, навешћу само неке од њих: време проведено пред екранима, употреба цуцли, нестимулативно окружење, неправилно обраћање деци. Време проведено испред ТВ екрана, таблета, телефона, само одвлачи децу од праве комуникације. Ствара се привид да дете разуме садржај који посматра. Доста родитеља је у заблуди мислећи да им дете говори страни језик, а дете у ствари само понавља научене фазе. Следећа заблуда родитеља је да дете слуша песмице са Јутјуба, а дете у ствари посматра анимирани садржај, дакле гледа цртани филм и будући да 70 посто информација добија преко чула вида, запоставља аудитивну перцепцију", сматра доктор дефектологије Митровић Ђорђевић.

Са њом се слажу колегинице из Хрватске, које сматрају да је такозвани "екранизам" (време које се проводи испред екрана електронских уређаја) али и смањена природна комуникација говором са најближом околином, јер се говор усваја кроз имитацију, моделирањем и подстицањем од околине. "У  савременом свету је све више дигиталне комуникације, а све мање непосредне комуникације говором. Свакако је дигитализација утицала на повећани број деце која имају потешкоће, али би требало наћи начин како да се она искористи у циљу подстицања говора", сматрају стручњаци из Хрватске, професорка Сзабо и психолог Варница.

Шта родитељи могу да ураде како би предупредили ове проблеме? Када би најкасније родитељ требало да се обрати логопеду?

"Родитељи би требало да укључе професионалну помоћ логопеда што пре, како би их подржао на стручан и усмерен начин у развоју говора, поготову тамо где има кашњења. Уколико дете не проговори до годину и по дана, треба реаговати. Људи углавном слушају савете околине која их теши, а не савете стручњака који их усмеравају на акцију, стимулацију. Есенцијално је на прави начин кренути са учењем. Дакле, није у питању када најкасније, него када најраније. Децу треба стимулисати и подржати, превенирати кашњења а не касније исправљати", сматра докторка Ивана Митровић Ђорђевић.

Њене колеге, стручњаци из Хрватске сматрају да са децом треба бити у непосредној комуникацији, укључивати их у вршњачке групе што раније. "Смањити изложеност дигиталној технологији током раног периода. А чим се примети одступање од уредног развоја, одмах потражити савет логопеда."