Магазин
Пет руских градова који су нестали са лица земље
Легендарни трговачки град, древна хеленска престоница, сурово место изгнанства, град који је намерно потопљен и онај који је монголски хан Батиј разорио - све су то места у Русији које је историја дословно избрисала са лица земље. Ком граду је судбину одредила царска породица у жељи да га заштити, а ком совјетска власт зарад урбанизације и развоја инфраструктуре?
Највећа земља на свету може се похвалити богатом историјом и културом, мноштвом градова чија архитектура плени и бесконачним крајолицима који одузимају дах. Кроз вишевековну историју већина руских градова је од малих и неугледних "стасало" у светске метрополе, али постоје и они који су само избрисани са мапе. Који су то градови и због чега су само нестали?
Мангазеја - трговачка лука која је опустошена из безбедносних разлога
Градић Мангазеја основан је крајем 16. века по наредби царске породице, а пут до њега водио је преко морских путева, а затим и речним коритима, све до самог срца Сибира. Тврђава у центру Мангазеје била је не само културни, већ и финансијски центар града - у њој су се сакупљали и чували јасаци, односно "порез" који је сибирски народ плаћао у крзну. До почетка 17. века Магназеја је постала веома угледан трговачки град који су опасавала чак пет утврђења, али будући да је био веома богат град, он је ускоро постао и главна мета шпијуна који су долазили са циљем да развију трговачке путеве кроз Северно море.
Почетко 1612. године, холандрски трговац Исак Маса некако је успео да прође све контролне пунктове и продре до самог центра Мангазеје, а саставивши детаљан план града, он је похрлио назад у Европу. Срећом (или несрећом), руски цар Михаил Фјодорович је прокљувио лукави план Европљана, а како би обезбедио највиши степен сигурности, издао је наређење да се северни поморски пут потпуно затвори.
Због овакве одлуке цара, сва продаја поморским путем је преко ноћи прекинута и делимично преусмерена на Москву. Ипак, будућност Мангазеје је овом одлуком потпуно уништена и 1672. године је издато решење о исељавању свих становника и потпуном гашењу инфраструктуре. Град је поново откривен тек у 20. веку, када су археолози пронашли остатке бурне трговачке делатности.
Фанагорија - потопљена престоница античког царства
Према предању, први темељи Фанагорије постављени су још у 6. веку пре наше ере, а већ 2 века касније она је постала друга престоница античког Боспорског царства. Град је био толико важан да се у њега у 7. веку наше ере преселио и визанзијски император Јустинијан II, а служио је и као веза између Византије и Велике Булгарије, древне државе у азовским степама. Ипак, већ у 11. веку је због пораста нивоа мора град полако почео да тоне, а његово становништво је било принуђено да мигрира у оближњи град.
Стари Рјазан - престоница кнежевства коју су Монголи сравнили са земљом
Град Стари Рјазан први пут у историји споменут је у летописима из 1096. године, када је био престоница Рјазанског кнежества, а самим тим и важан трговачки центар. За разлику од Путозерска који се није могао похвалити плодним тлом, овај град се налазио на плодоној и територији богатој дивљачи, а становништво је поред основних пољопривредних делатности било познато и по грнчарији и ткању.
Током 1237. године, на Русију је напала војска монголског хана Батија, а Стари Рјазан се нашао први на удару. Шест дана и ноћи трајала је опсада града, да би седмога дана руски народ поклекао - тада су Монголи сравнили са земљом цео град, уништили тврђаву и све грађевине, а становништво побили и протерали. Иако се народ након погрома вратио на своју земљу, будућност је била веома ризична и неизвесна, те се већ у 14. веку сав живот преселио у оближњи град Перејаславј-Рјазански, који је данас познат као Рјазан.
Путозерск - од чиновничког града до "логора" за преступнике
Основан 1499. године, Путозерск је првобитно био намењен искључиво за чиновнике и војна лица који су били при царској породици. Иако да се налазио на самом ушћу реке Печоре у Печорско море, Путозерск се није могао похвалити плодним земљиштем, па су основне делатност становништва биле лов, риболов и размена улова за нешто крзна које би се касније препродало даље.
Ипак, почетком 17. века због доласка енглеских трговаца, сва делатност локалног становништа је прекинута, а будући да нису имали могућност узгајања пољопривредних култура и домаћих животиња, мало помало је и популација људи опадала. Убрзо је град постао "логор" у који су депортовани преступници, који су у њему живели са преосталим становницима. За време владавине Катарине Велике тврђава у Путозерску је до темеља срушена, а град испражњен.
Молога - град који је потпила совјетска власт
Град на реци Молога по којој је и добио име сијао је пуним сјајем још од 13. или 14. века, а мало узводно налазио се и највећи базар тог времена - Моложски базар, на коме су се окупљали сви најбољи трговици из Азије и Европе. Све до краја 17. века град је био центар свих трговачких дешавања, а моложски трговци су својом рибом снабдевали чак и царски двор. Касније, отворено је и неколико фабрика, банка, телеграф, болница и пошта, а саграђен је чак и женски манастир Афанасјевски.
Нажалост, број становника се из године у годину смањивао, да би средином тридесетих година 20. века у њему било тек 900 кућа и неколико хиљада мештана. Коначно, "главе му је дошла" совјетска власт, која је одлучила да зарад изградње Рибинског хидрочвора читав град потопи. И поред великог отпора и бунта становништва, одлука је спроведена и већ 1941. године Молога се нашла под водом.
