Бебе рођене током пандемије имају измењен микробиом црева

Деца рођена током раних месеци пандемије корана вируса имају другачији састав цревних микроба у поређењу са рођенима пре увођења карантина у марту 2020. године, говоре резултати неколико студија које истражују ефекте мера контроле пандемије на здравље бебе. Микробиом црева, колонија микроорганизама који бораве у дигестивном тракту, важан је за многе аспекте телесне функције и развоја, а његова неравнотежа је повезана са психијатријским поремећајима, стањима коже и гастроинтестиналним проблемима.

Бебе добијају многе цревне микробе из свог окружења, а појављују се докази који указују на то да оне бебе које су рођење у изолацији могу да имају трајни ефекат на микробиом, што може да утиче на друге аспекте развоја.

"Првих хиљаду дана живота је јако важно за добијање здравог микробиома. Без правилног успостављања корисних бактерија током овог периода, бебе су у већем ризику од даљих здравствених проблема", каже Јун Сун, истраживач микробиома на Универзитету Илиноис у Чикагу.

Измењен микробиом црева код беба рођених у време изолације

Цревни микробиоми беба које су рођене у време пандемије су мање разнолике, а дошло је до промена у специфичним популацијама бактерија. Сматра се да је комбинација боравка у кућама, повећане хигијене, смањених друштвених интеракција и појачаног стреса који доживљавају многи родитељи допринела посебном микробиому црева код беба рођених у време изолације, говоре истраживања.

Натали Брито, развојни психолог са Универзитета у Њујорку, почела је да проучава ефекте стреса у раном животу на бебе и на њихове цревне микробиоме много пре пандемије. Када су  карантини почели, Брито и њене колеге одлучиле су да искористе прилику и да процене да ли ће ова ограничења утицати на микробиоме беба. Током првих девет месеци пандемије, прикупљали су и анализирали узорке од 20 новорођених беба у том периоду, пише Нејчур.

"Није било претходних података да се предвиди како би глобална пандемија могла да обликује микробиом црева. Размишљајући о свим шансама за стицање микроба које су бебе рођене током изолације пропуштале, као што су посете паркићима, продавницама и контакт са другом децом, резултати су почели да имају смисла", каже Сара Вогел, развојни психолог која је била укључена у студију објављену у Сајанс Рипорту.

И у оквиру студије које је предводио имунолог Лијам Омахони из Даблина проучаване су бебе рођене током изолације. У истраживању се истиче да су деца рођене у овом периоду имале смањен ниво извесне популације бактерија које се "добијају" из околине. Такође, код деце рођена током пандемије забележен је и један позитиван ефекат - имала су више од просечног нивоа бифидобактерије у цревима. Разлог за то лежи у претпоставци, да је већа вероватноћа била да су бебе биле дојене, а самим тим је била мања вероватноћа да су добиле неке инфекције. 

Недостају студије које прате развој деце рођене у време карантина

Иако су истраживачи успели брзо да закључе да се састав цревних микроба беба које су биле у изолацији разликује од састава беба пре пандемије, теже је открити како ове промене могу да утичу на опште здравље и развој.

Тим са седиштем у Даблину разматрао је преваленцију алергија и екцема, стања за која се сматра да су делимично условљене неравнотежом у микробиому црева. Открили су да измењени микробиом може снажно да утиче на развој оба стања код деце рођене током пандемије.

"Однос између цревног микробиома и на пример, алергија и екцема је успостављен, али се још проучава колико је изолованост утицала на везу црева и мозга. Други истраживачки тимови су показали нарушене комуникацијске вештине код новорођенчади рођених током карантина. Није познато да ли би ово могло бити повезано са њиховим микробиомом, јер литература о интеракцијама црева и мозга, посебно код новорођенчади је оскудна", каже Вогел.

Научнци истичу да "постоји потреба за ширим, дугорочнијим студијама које прате децу рођену током пандемије како би сазнали више о њиховом развоју", каже Сун.