
"Делулу" ефекат: Заблудом и лажним уверењима до успеха

Скоро сваки "лајфкоуч" ће се сложити да је позитиван став један од најважнијих састојака за проналажење среће и успеха у животу. "Делулу" концепт је сличан као и свако репрограмирање начина размишљања, јер подразумева посвећивање пажње искључиво оптимистичним мислима и одбацивање несигурности. Ипак, "делулу" концепт одлази корак даље и охрабрује нас да заиста верујемо да већ живимо у реалности коју замишљамо.
Овај феномен многи користе као "потврду" да веровање у заблуде може бити једини начин да нам се испуне све жеље, да на тај начин можемо да дођемо до истинске среће. На почетку, тренд се највише могао видети на ТикТоку и био је везан само за љубавне потешкоће, а најпопуларнији је био међу генерацијом Зед.
На пример, корисници на друштвеним мрежама би говорили да су "делулу" зато што верују да је њихова симпатија заљубљена у њих исто колико и они у њу, иако реални знакови указују на поптуно супротно. Другим речима, ако довољно верујемо у ситуације које делују нестварно, онда увек постоји шанса да ће се обистинити.

Ипак, многи људи су почели да исти концепт примењују и на друга животна поља. Многи сматрају да је "делулу" само подсетник да је најважније је да имамо самопоуздање које мора да делује толико уверљиво, да чак сами себе можемо да "преваримо" и због тога "случајно остваримо" све што смо зацртали. Можда звучи исувише бајковито и амбициозно, али "делулу" ефекат је само савремени обрт класичних савета о позитивном начину размишљања, као и на познату фразу: "Какве су ти мисли, такав ти је живот". Може се применити на каријеру или било који лични животни циљ.
Чудан тренд или нешто више
"Делулу" тренд наглашава важност самоуверења, којим можемо победити страхове, несигурности, оклонити осећај ниже вредности. Добијамо мотивацију да коначно направимо први корак ка одређеном циљу или да потпуно променимо перспективу и посматрамо живот на другачији начин. Ако смо "делулу", мање размишљамо о потенцијалним грешкама које можемо направити, већ се фокусирамо на своје врлине и максимално их користимо.
На пример, можда смо се пријавили за посао који, нажалост, нисмо добили. Уместо да очајавамо, можемо себи рећи: "Можда знају да сам само превише способан/на за овај посао" или "У будућности ме чека нешто много боље, само због тога нисам примљен/на овај пут". Наравно, реалност може бити сасвим другачија, али докле год се фокусирамо на позитивну страну сваке ситуације, макар била истинита или не, толико да чак почиње да звучи сулудо, онда долази до "делулу" ефекта и успешно можемо да избегнемо самосажаљење и очајавање.
Иако не можемо контролисати одређене догађаје у животу, можемо контролисати како ћемо реаговати на њих и то је управо оно што "делулу" феномен представља. Једноставно речено, не би требало да осећамо стид или бес када не успемо да добијемо жељене резултате, већ да преокренемо сваку ситуацију у своју корист и пронађемо оптимистичну страну, без обзира да ли је истинита или не. За сада, само ће време показати да ли ће ова метода манифестовања опстати или ће само бити још један пролазни психолошки тренд.



