Научници саветују да је боље прећутати своје животне циљеве
Сматра се да су објављивање свог циља и проналажење људи који ће да нас ''надгледају'', све док га не испунимо, главни фактори за успех. Ипак, многи су пратили ово неписано правило и добили поптуно супротан ефекат.
Скоро свако има пример неуспелих циљева из личног живота - уписивање на одређени курс, нова дијета (када се највише тражи ''надзор пријатеља''), одлазак на фитнес, писање књиге или други креативни пројекти, па чак и путовање које ''никако да се деси''. Постоји више научних објашњења и доказа који обајшњавају овај феномен.
Спроведено је истраживање на једном универзитету у Немачкој у коме је 49 студената било подељено у две групе, које су морале да испуне приложену анкету. Питања су била везана за њихове планове за наредну недељу. Испитаници су записали колико сати ће учити, читати и обављати сличне академске обавезе. Након што је свако изјавио и исписао своје циљеве, једног групи је речено да је све правилно одрађено, али другој је речено да се анкета поништава, то јест да њихови циљеви нису евидентирани и примећени.
Након седам дана, групе су добиле нову анкету и морале су да упореде колико су исписаних циљева заправо одрадили. Група којој је анкета ''поништена'' је показала много боље резултате.
Један велики разлог феномена је осећај који се јавља када се циљеви саопштавају другима. Причање и замишљање будућности у којој су циљеви испуњени заправо лучи допамин, то јест хормон среће. Неки сматрају да допамин служи као добра мотивација, али поједини тврде да се дешава супротно. Мозак је ''преварен'' илузијом постигнутог циља и воља за предузимањем правих корака до успеха почиње да замире.
Поред тога, блиски људи могу несвесно имати улогу у контра-мотивацији. Хваљење и охрабрење могу бити добри, али када се одлази у овакву крајност пре икаквог реалног исхода, процес се може успорити или потпуно одбацити. Поново се ствара илузија о већ унапређеној верзији себе и тај осећај постаје задовољавајућ, иако правих резултата нема.
Осим што је овом студијом доказано да је корисно, чување циљева за себе може бити и веома позитивно искуство. Процес постаје веома интиман и искрен. Мотивација није више доказивање нити добијање одобрења од других, већ поптуно посвећење себи и унапређењу сопственог живота. Осим тога, најбоље похвале и пријатани осећаји су они који уследе након што се одређени циљ заиста испуни.
