МонкМод: Све више припадника млађе генерације одлази са друштвених мрежа

Генерација Зед важи за поколење које је опседнуто геџетима и друштвеним мрежама, а њихова зависност и страх да нешто не пропусте забрињава како родитеље, тако и стручњаке. Ипак, изгледа да су и сами зумери освестили чињеницу да превише времена проводе испред телефона и таблета, па су узели ствар у своје руке и прешли у МонкМод. Покрет је постао толико популаран да је само на ТикТоку сакупио близу 70 милиона прегледа.

МонкМод прихвата све више зумера

Заразна природа друштвених мрежа довела је до тога да већина припадника млађих генерација дане и ноћи проводи са телефонима у рукама, а "навучени" на дозу допамина коју добијају "скроловањем", они пропуштају живот који се око њих дешава. Сада, сви ти зумери који су до скора сате и сате проводили на некој од платформи, деактивирају своје налоге и уклањају апликације са телефона, прелазећи у МонкМод.

"Тек када избришете апликацију, схватите да вам није била ни потребна", рекла је једна 20-годишњакиња за Д Поуст.

МонкМод је својеврсни одговор на данашњу културу, на опседнутост садржајем на друштвеним мрежама и настојање да се живот прикаже у најбољем могућем светлу. Ипак, и социјалне плафторме нису остале дужне, те своје алгоритме из дана у дан унапређују све више, како би садржај био што занимљивији и привлачнији. Не преостаје ништа друго него да цитирамо Његоша: "Нека буде борба непрестана".

Прелазак у МонкМод уопште није једноставан

Непотребно прелиставање насловних страна друштвених мрежа није ништа друго до навика која се усталила јер смо радњу поновили одређени број пута, а главни кривац за њено стварање јесте допамин - хормон среће који се у нашем мозгу лучи у тренуцима када ишчекујемо неко задовољство.

"Када наилазите на видео снимак који вам се допада, који је едукативан или смешан, у вашем мозгу се лучи допамин, али када уследи снимак који вам се не допада, прескачете га и идете даље, у потрагу за новим изворима среће, односно допамина", наводи Санам Хафиз, неуропсихолог.

Зависности од друштвених мрежа не могу се сви решити само снагом воље, а осим прибегавања триковима који могу у томе помоћи, неки зумери инсталирају и посебне апликације које ограничавају или потпуно онемогућавају коришћење свих платформи.

Кратки видео снимци су посебно "заразни"

Популарност коју је ТикТок стекао у последњих пар година навела је научнике да се позабаве и темом његовог утицаја на људски мозак. Поједина истраживања доказала су да ова, и друге, сличне друштвене мреже, ипак могу имати негативне последице, а тачније - утицати на способност континуираног фокусирања.

Главни кривци су кратки видео снимци у трајању од 15-ак до 20 секунди, због којих нам је касније веома тешко да се усредсредимо на садржаје који трају дуже, а овај ефекат научници су назвали "ТикТок мозак".