"Спринт" методом до боље продуктивности: Мало по мало, све до циља

Када користимо метод спринта, потребно је да радимо у више кратких временских периода у току дана, а између њих је препоручљиво да правимо паузе. Овај принцип има заједничке елементе са популарном Помодоро методом, али "спринт" је мало флексибилнији. Код Помдоро технике радимо двадесет пет минута, па да правимо паузу од пет минута, а после четири циклуса, следеће паузе које правимо буду веће.

Међутим, када радимо спринтове, сами можемо унапред да одредимо колико дуго треба да се фокусирамо и подешавамо тајмер на основу тога. Другим речима, спринтови су прилагођени нашим индивидуалним способностима и није потребно пратити строги режим.

Мало по мало, па до краја циља

Прави трик за коришћење спринтова је постављање конкретних циљева, а за почетак нам треба дугорочни циљ. На пример, ако желимо да завршимо велики пословни пројекат до краја недеље, уместо да "трчимо маратон", можемо да "спринтамо"- сваки спринт треба да буде осмишљен прво за постизање мањег циља, а када се накупи довољно ових "малих победа", све смо ближи завршавању целог пројекта. Важно је добро проценити колико ће одређен део да траје. На пример, један спринт може да траје око пола сата, а други око десет минута. Када проценимо како да прецизно поставимо време, постоји мања шанса да ће нас аларм ометати ако смо сконцентрисани.

Паузе треба да буду упола краће од спринта

Никако не би требало да штедимо на паузама. Колико год да нам мини-задатак траје, морамо себи да дамо отприлике половину тог времена да се опоравимо, пре него што пређемо на следећи. Ако нам је потребно тридесет минута да завршимо један део пројекта, пауза након тога треба да траје петнаест минута. Морамо имати на уму: ово су спринтови, а не маратон, тако да периоди опоравка представљају приоритет.

Ако нам је тешко да одредимо колико ће нам времена бити потребно за сваки део задатка, за почетак можемо потпуно одбцити тајмер. Тада можемо да се сконцентришемо само на завршавање задатка током спринта, све док га не завршимо до краја. Један од најважнијих елемената овог приступа је да останемо усредсређени на посао онолико времена колико је потребно да га обавимо.

Синдром пре-крастинације: Да ли је екстремна марљивост, 'све одмах и сада' увек најбоље решење

Најбоље је избегавати превише размишљања, проверавања времена, посвећивања сувише пажње детаљима у свакој серији... На пример, први спринт би требало да помогне да што више завршимо у датом тренутку. Тада видимо помак, у следећој серији се можемо фокусирати на детаље, које смо претходно запоставили. У трећем спринту, можемо поново да се вратимо на задатак у целости, проверимо досадашње измене и поправимо грешке.

Обављање задатака током спринтова може да нам пружи осећај задовољства. Ако пишемо текст, један спринт може бити искоришћен за писање целог садржаја, али без проверавања правописа, јер ће овај корак да буде резервисан за други спринт. Осим што ћемо лакше распоредити послове, можемо се боље сконцентрисати на сваки појединачни корак. На крају, трећи и четврти спринт могу бити за читање текста од почетка до краја и усавршавање целог рада.

Број серија и дужина трајања спринта у потпуности зависи од самог задатка, али и појединца. Када осећамо да губимо концентрацију и вољу, онда је време да станемо. Ако нам време које смо подесили не одговара, али желимо да имамо аларм, можемо да га променимо и прилагодимо "личном сату". Најважније је да урадимо што више у свакој серији, али да нам одмор и завршавање целокупног задатка из више делова буду од највеће помоћи.