Осам грешака које нам могу покварити радни дан већ на самом почетку

Нисмо сви увек орни за рад, а нарочито је тешко повратити динамику након продуженог викенда или повратка са одмора. Међутим, ових осам грешака могу нам покварити било који радни дан, невезано за то да ли смо тек почели са радом или смо дубоко "загазили" у радну недељу.

Кашњење на посао

Прво и основно правило јесте долазак на посао на време, па чак и који минут раније, јер када каснимо на посао, стварамо негативан утисак о себи како у нама, тако и у очима својих колега и претпостављених. Истраживања показују да менаџери квалитет рада запослених који редовно касне оцењују нижим од оних који долазе на време, чак и ако дају они боље резултате и више доприносе колективу и учинку компаније.

Мрзовољност никако није океј

Социјализација је важан део сваког пословног окружења, и баш из тог разлога тих пола минута да поздравимо своје колеге на ходнику може бити пресудно не само за свакодневну добру комуникацију, већ и за рад и продуктивност у стресним ситуацијама.

Ово посебно важи за менаџере, који би требало да познају и разумеју потребе својих запослених. Уколико вас, као менаџера, подређени сматрају непријатељски настројеним, сарадња никада неће бити на добром нивоу, а самим тим ни учинак тима или компаније.

Испијање кафе одмах по доласку

Готово сви ми одмах по доласку у канцеларију спремимо себи шољу јаке, јутарње кафе, међутим, научници сматрају да је то веома лоша навика. Наиме, у периоду од 8 до 9 сати ујутру, у нашем телу се лучи хормон кортизол који утиче на регулацију енергије, а уколико у то време попијемо кафу, организам ће дозу кортизола смањити, чиме ће се створити контраефекат. Зато окрепљујућа пића никако не треба пити пре 9 ујутру, а најбоље би било оставити кафу тек за 10 или 11, када је кортизол "одрадио" свој део посла.

Одговарање на мејлове рано ујутру

Још једна лоша навика коју имамо скоро сви ми јесте да одмах након укључивања рачунара проверимо пошту и почнемо да одговарамо на мејлове који су се накупили током поподнева. Међутим, према речима бизнис "гуруа" Мајкла Кера, ово никако не би требало да радимо. Уместо тога, кроз мејлове би требало проћи тек толико да разумемо који су приоритети, а затим по том списку одговарати и правити даље планове.

Хаотичан распоред без плана

Иако можда на почетку радног дана имамо идеју како би он требало да изгледа и шта нас од обавеза чека, веома је важно да све то ставимо на папир, а свакој обавези уделимо одређено време током дана. Овабезе је неопходно разврстати по важности, али и хитности, и оно најбитније - не заборавити да правимо мале паузе како бисмо одморили главу и разбистрили ум.

Решавање једноставних задатака док смо најодморнији

Може нам се учинити да је лакше кренути од најједноставнијих задатака, па затим прелазити на оне захтевније и теже, али ова тактика је потпуно погрешна. Због чега, питате се? Количина наше менталне енергије се смањује како дан напредује, а губљење снаге и ресурса на једноставне и мање важне ствари значи само једно - касније, када будемо пред собом имали комплексан задатак, његово решавање биће напорније, а ми исцрпљени и мање фокусирани. Зато, прво највећи и најтежи "залогај", па тек онда једноставни и мање временски захтевни задаци.

Мултитаскинг

Друштвене мреже и медији препуни су савета како да "мултитаскујемо" што боље, како да стигнемо што више у само 24 часа и будемо успешнији од најуспешнијих. Иако за неке овакве вести могу послужити као мотивација, овај модел не ради увек и код свакога. У просеку, продуктивност особе која преузима на себе неколико задатака одједном пада за 40 процената, што значи да уколико желимо да будемо продуктивни, треба да се фокусирамо на један по један задатак.

Превише задатака које себи поставимо

Можда нисмо увек у прилици да своје задатке распоредимо равномерно и онако како бисмо ми волели, будући да динамика посла "диктира" другачије, али у ситуацијама када можемо своје време организовати тако да не "изгоримо" од количине обавеза, то треба и да урадимо. Према научним истраживањима, људски мозак се може фокусирати на захтевне менталне задатке највише 2 до 4 сата током радног дана, тако да приликом планирања радних активности ово треба имати на уму.