Магазин
Како настају заблуде и сујеверја и како се од њих одбранити
Од како је света и века, људи верују у неке више силе, у законе снажније од ових земаљских и у то да ништа није случајно и да се иза митова крије логично објашњење. У стварности, митови настају као последица "закона малих бројева" - психолошког феномена због кога се закључак доноси након само једног (или пар) изолованих случајева. Како се одупрети упадању у замку и не базирати своје одлуке на бесмисленим сујеверјима?
Сујеверјa и митови су стари колико и људски род, а многи народи гаје "лажна веровања" ма колико она нелогична и смешна била. Ни Србија није остала "имуна" на сујеверне ритуале, па се так код нас често црне мачке избегавају у широком луку, испод мердевина не пролази ни случајно, а за срећу просипа чаша воде. Бесмислена или не, сујеверја и убеђења имају своје објашњење.
Закон малих бројева
У психологији познат као "закон малих бројева", феномен доношења закључка на основу само једног изолованог случаја је у друштву веома учестала појава. Шта то значи? Ево неколико баналних примера:
- у свом окружењу имате особу која је пушач, а која је доживела дубоку старост, као и младог човека који је изненада преминуо - закључак може бити да пушење не утиче на дужину животног века
- рођени сте у среду, а једном сте у среду и освојили џек-пот на лутрији - дакле, среда је ваш срећан дан и убудуће ћете све важне ствари решавати средом
- у вожњи редовно користите телефон, али никада нисте изазвали саобраћајну незгоду - ваш закључај може бити да коришћење мобилног телеофна никако не утиче на безбедност у саобраћају
Иако може деловати глупо, у позадини креирања митова и сујеверја лежи психологија, а психолог Данијел Канеман, лауреат Нобелове награде, објаснио је и због чега у људској природи постоји тежња ка преувеличавању повезаности два догађаја.
Због чега видимо повезаност тамо где је нема
Тежњу за препознавањем повезаности тамо где је нема, психолог је објаснио основним принципом преживљавања који је део еволутивног напретка: уколико сте приметили комешање у жбуну, а нисте га повезали са потенцијалним нападом звери која се у њему крије, врло вероватно нећете преживети. Са друге стране, алармирање у случају привиђања претње неће имати никакве последице, јер ваш живот свакако није угрожен. Како је особина препознавања узрочно-последичне везе историјски била важан сегмент преживљавања, она се усталила и у свакодневном животу.
Људски мозак је испрограмиран на уочавање законитости још од најранијег доба: као мали волимо приче са логичним крајем, волимо игре које нас доводе до циља, а све случајности се трудимо да образложимо не бисмо ли у својој глави "посложили све по полицама". Ипак, уколико се отме контроли, оваква тежња ка узрочно-последичним закључцима може да се окрене против нас и наведе нас да се придржавамо баналних ритуала, па чак и зажмуримо на заиста алармантне ситуације.
Како не упасти у замку креирања митова и сујеверја
У науци се са разлогом користе методе статистичке анализе - оне помажу да се уочи значај неког догађаја зависно од величине узорка и вероватноће обистињавања. Уколико се вратимо на сам почетак и узмемо пример старије особе која је пушач, посматрање тог изолованог случаја нас доводи до погрешног закључка, али ако сагледамо ширу слику и истражимо научне студије на хиљадама испитаника, схватићемо да је пушење итетако штетно. Статистика ће показати праву слику.
Уколико се пак ради о другом примеру, који се тиче срећних дана, будући да овакве теме ретко када буду научно доказане или опорвгнуте, прихватите чињеницу да се ради о чистој случајности - признавањем ћете себе заштитити од многих разочарања, па чак и погрешних одлука у животу.
