Три мита о зони комфора која нас спречавају да живимо живот пуним плућима

Навикли смо да верујемо да је зона комфора термин из области психологије, али је истина мало другачија: овај појам долази из области управљања ресурсима, а своју популарност је стекао 90-их година прошлог века. Главни "кривац" за дефинисање зоне комфора је Џудит Бардвик, консултант из области менаџмента, која је појам дефинисала као стање запосленог у коме он ради користећи лимитиране моделе понашања како би постигао стабилан ниво продуктивности без имало стреса и ризика. Другим речима, у зони комфора не постоје стимуланси који нас воде ка напретку, већ само рутинске, сигурне активности.

Са временом, појам зоне комфора је изашао из сфере управљања ресурсима и постао општепризнат термин који има своју примену у свим областима живота, а заједно са тиме, родили су се и бројни митови.

У зони комфора смо срећни

Место у коме нам све иде од руке и место где смо срећни су два потпуно различита појма. Осећај среће и задовољства најчешће је само последица личног раста и развоја, достигнућа након уложеног труда и постизања резултата о каквим смо дуго маштали. Живот је испуњен срећом када му дајемо смисао. Све ово у зони комфора не постоји, већ постоји једино рутина на коју смо навикли и осећај да нам је све потаман. Излазак из зоне комфора није једноставан, али је управо то пут ка срећи, а сви ти кораци и јесу тај смисао који ће нам живот испунити радосним тренуцима. И, што чешће будемо те кораке чинили, то ће нам сваки следећи пут бити лакше.

Зона комфора пружа сигурност

Сигурност се често може помшати са навиком, а то што смо научили како да функционишемо унутар наше зоне комфора не значи да је она сигурна за нас. Штавише, може бити итекако ризичан избор. Не само да нас лажни осећај сигурности и ушушканости кочи да у животу пожелимо и урадимо више, већ се и осећај среће и мира најчешће налазе тик изван оквира овог познатог и наизглед сигурног простора.

У зони комфора је све под контролом

Свако од нас неоспориво има одговорност за сваку одлуку коју донесе, али је једноставно немогуће да све ствари и дешавања држимо под контролом, будући да на доста тога једноставно немамо утицај. Али, ако смо свесни тога да не можемо све конце држати у рукама, зашто и даље покушавамо? Страх је тај који нас тера да све контролишемо, да угађамо другима, па чак и на тренутке "покажемо зубе". Ипак, чак и у зони комфора наши страхови заједно са нама, а тек када се суочимо са њима, можемо изаћи из овог ушушканог стања и постићи више од онога што имамо сада.