Зона комфора и зашто је треба напустити: Дa ли је боље врабац у руци него голуб на грани

"Стање у којем особа функционише  без анксиозности, ограничавајући своје понашање", је дефиниција термина "зона комфора", коју је прво употребила мотивациони говорник Джудит Бардвик 1991.године. Међутим, у зони комфора човек не осећа подстицаје ни жељу да постигне више, па се његов живот претвара у рутину у којој уопште нема ризика. Све ово омета лични развој и раст.

"Зона комфора је субјективно осећање човека стања у коме избегава да издржи било какву напетост, фрустрацију, стрес; не покушава да се прилагоди окружењу. Доживљава се као физичко и психичко благостање, мир и стабилност. Људи се у њему налазе због структурирања, максималног планирања сопствених активности. Осим тога, важан услов за улазак у ово стање је свест о задовољеним потребама: од једноставних физиолошких, до оних повезаних са самоостварењем", каже клинички психолог и доктор психологије, Александрина Григорјева.

Шта нас спречава да изађемо из своје зоне комфора

Према Александрини Григоријеви, у "зони удобности" човек осећа предвидљивост и способност да контролише свој живот. Из оваквог стања се не жели изаћи. Када размишљамо о томе да га напустимо, суочавамо се са неизвесношћу. Напуштање зоне комфора, подсвесно се, доживљава као опасност, што изазива страх. Поред тога, и други фактори ометају излазак из зоне конфора:

• Неспремност да ствари буду мало компликованије и теже

Зона удобности је по много чему привлачна јер је у њој све једноставно и јасно: не морате да размишљате о малим стварима, довољно је да рутински обављате своје задатке и нико вас неће дирати.

• Фиксни начин размишљања

Према психологу са Универзитета Стенфорд, Керол Дуек, људи имају две врсте размишљања: фиксно и растуће. Ако особа има први тип, онда сама себе убеђује да нема потребне вештине да нешто постигне. Ово смањује мотивацију за тражење могућности за било какав раст и самоусавршавање. Уместо тога, траже се изговори да се остане у зони удобности.

• Страх од уласка у конфликт - неспособност конструктивног сукобљавања

Ова тачка се бави ризицима у међуљудским односима. Врло често људи бирају да "буду стрпљиви и чекају" уместо да реше проблем који их брине, доводећи ситуацију у ћорсокак само зато што не знају како да разреше противречности, избегавајући било какав сукоб, уместо да науче да се сукобљавају на конструктиван начин.

Како да управљамо конфликтима

• Устаљене навике

Што чешће понављамо одређена понашања, више се заглављујемо у сопственим обрасцима. На пример, буђење сваког јутра у 6 ујутру ће у почетку бити тешко, поготово ако сте годинама имали неправилан распоред спавања.

"Излазак из зоне комфора укључује адаптивне ресурсе особе (могућност прилагођавања), захтева од ње способност да отвореног ума гледа напред, у непознато и да буде спремна да прихвати евентуалне негативне исходе. Такође, човек може свој циљ да доживи као нереалан или изузетно тешко остварив, а онда се животни сценарио развија по принципу "боља врабац у руци него голуб на грани", сматра Александрина Григоријева и додаје да се не усуђују сви да ризикују.

Како изаћи из своје зоне удобности

Боравећи у зони удобности, тешко је почети било какав лични развој и раст. Одлука да се ова зона напусти није лака, али следећи кораци могу помоћи:

• Заврши први задатак

Ако маштате о нечему што је реалано и изводљиво - урадите то. Може да се почне од хобија који стално одлажете (попут падобранства или картинга) па до професионалног потеза (као што је тражење повишице или промена посла).

• Изазовите себе спортом

С обзиром да су ментално и физичко здравље испреплетени, фитнес изазов ће вам помоћи да превазиђете своје уобичајене границе и започнете лични раст. Поред тога, то ће побољшати ваше расположење и учинити вас отпорнијим. Изаберите одређени циљ и одредите јасан рок за њега: на пример - направити 10.000 корака дневно током месец дана.

• Промените своје навике постепено

Често вас дневна рутина увуче у зону комфора. Стога је вредно покушати постепено трансформисати уобичајене радње. Можете почети од малих ствари - да идете на посао другим путем. Једном када осетите прилив енергије због новина у животу, немојте стати, већ пређите на веће промене.

• Путујте на нова места

Окружење значајно утиче на човека, па понекад треба да изађете из своје географске зоне комфора. На пример, за викенд можете отићи у град о коме не знате ништа. Уместо уобичајеног "ол инклузив" одмора са двонедељним излежавањем на плажи, крените у обилазак земље у којој сте.

Тактике за превазилажење страха

"Неколико тактика може помоћи у превазилажењу страха: Тренирајте да се носите са стресом и фрустрацијом. То је слично тренингу у теретани, када савладамо непријатне физичке сензације и покушамо да прилагодимо своје тело оптерећењу. Исто тако је и са психом, каже психолог Григоријева. Поделите свој циљ на низ малих задатака и завршавајте полако један по један. Ово ће вам дати самопоуздање за постизање већег циља и повећаће осећај самоефикасности.Тада ће излазак из ваше зоне удобности добити нов значај и може се описати реченицом: "Знам зашто подносим тешкоће". Направите ментални корак ка својим страховима. Корисно је размотрити најекстремније негативне опције које могу пратити напуштање зоне удобности на путу раста и развоја. Таква ментална вежба умањује страх  бригу  и омогућава вам да пронађете нестандардна решења која раније нису била очигледна.

Излазак из зоне комфора може бити  веома брз а може трајати и годинама ако особа не пронађе у себи лични ресурс или способност да се отворено суочи са потешкоћама. Нове навике ће се формирати у зависности од индивидуалних карактеристика - менталне снаге, узраста и мотивације.

"За" и "против" изласка из ваше зоне удобности

Главни плус у таквој акцији је лични раст. Остварујући своје циљеве кроз превазилажење стреса и фрустрације, особа се осећа снажније, стабилније и ефикасније.

Недостатак изласка из зоне удобности -  може довести до претераног трошења физичких и менталних ресурса, синдрома сагоревања, депресивних стања. Због тога је веома важно узети у обзир своје основне ресурсе: личне, менталне, биолошке. За људе који су у ризику од рецидива менталних поремећаја, веома је важно да буду изузетно опрезни при проналаску начина да створе себи зону удобности (што им може представљати потешкоћу) али и изласку из ње ( може постати окидач за погоршање менталног стања.