Магазин
Одлагање аларма: Притискање "снуз" дугмета ујутру можда и није тако лоше
Одлагање аларма је навика коју има велики број људи широм света, јер су многи једноставно "исувише поспани да би се пробудили после првог звона", тако да барем још једном. Често чујемо да прекидање сна, односно спавање "у наставцима" није добро за нас, али нова студија је показала да притискање "снуз (snooze)" дугмета заправо може имати позитивни утицај на нашу продуктивност.
Научници су закључили да одлагање аларма ујутру не мора увек бити лош избор, иако смо више пута у животу могли да чујемо да је ово нездрава навика. Студија у којој је учествовало преко тридесеторо људи је показала да су кратке дремке између периодичних звона аларма биле од помоћи за правилан рад мозга. За проучавање овог феномена, истраживачи су користили податке из анкете у којој је учествовало скоро две хиљаде људи, од којих је две трећине признало да ујутру одлаже аларм барем два до три пута.
Учесници експеримента су имали задатак да на телефону одаберу опцију да им будилник звони пола сата пре него што је требало да устану. У једном кругу су морали да притисну "снуз" дугме три пута, а у другом су могли да спавају све док им се први пут не огласи аларм, то јест без одлагања.
Након оба ескперимента, морали су да ураде неколико једноставних математичких тестова и показало се да су резултати били успешнији након што су учесници три пута искористили дугме за одлагање аларма што може значити да је "прекидање" сна имало позитивне ефекте на њихове когнитивне способности. Такође, забележено је да, иако су у периоду од пола сата спавали у кратким интервалима између утишавања аларма, укупно су спавали додатна двадесет три минута.
Поред једноставног рачунања, они који су одлагали аларм су имали боље резултате на тестовима меморије.
"Наше истраживање је показало да нема потребе да престанемо са одлагањем аларма, ако нам ова навика прија. Штавише, некима може помоћи да се боље разбуде," закључила је др Тида Сунделин, аутор студије која је урађена на Универзитету у Стокхолму.
Ипак, анкета коју су учесници испунили неколико сати након ова експеримента је показала да одлагање аларма за буђење није било од велике помоћи за побољшање расположења и сузбијање поспаности, тако да се може закључити да су предности овог начина буђења биле највеће само за рад мозга.
Научници додају да је студија била мала и да се углавном може применити код људи који касније иду у кревет, као што су "ноћне птице" или младе људе, који веома често одлажу аларм, у складу са овим, није потребно мењати навике буђења, ако нам тренута јутарња рутина одговара.
Истраживачи додају да је, без обзира на време устајања, квалитетан сан још увек најважнији. Избегавање кофеина и гледање у екран пред одлазак у кревет, као и спавање најмање седам сати у замраченој просторији могу бити од велике помоћи када желимо да поправимо распоред спавања.
