Магазин
Како можемо правилно да "одморимо" мозак
Већина људи не може да препозна ментални умор, све док не дође до озбиљних последица по здравље, продуктивност, расположење... Уместо да "чекамо" да свој ум гурнемо до крајњих граница, најбоље је спречити премор и свакодневно одмарати и "освежавати" мозак. Избегавање екрана, обављање активности које не захевају много размишљања су само неке од ефикасних промена које можемо увести.
С обзиром на захтеван свакодневни распоред савременог човека, тешко је препознати када је време да направимо паузу и допустимо нашем уму и телу да се одморе и освеже. Углавном будемо принуђени да одморимо када дођемо до сопствених граница исцрпљености (недовољно концентрације, прављење грешака, здравствени проблеми...), то јест, када схватимо да немамо другог избора.
Не би требало да чекамо да дође до бурнаута како бисмо предузели неопходне кораке за сопствено здравље. Уместо тога, најбоље је увести навике које нам омогућавају да "напунимо батерије" и одржавамо продуктивност на задовољавајућем нивоу.
Једноставне радње, без екрана
Многи користе паузе на послу и слободно време у току недеље за коришћење електронских уређаја, било да је листање кроз различити садржај на друштвеним мрежама или гледање филмова/серија... Иако наведене активности не захтевају физички напор, могу бити врста менталног оптерећења и додатно нас исцрпети (што не можемо одмах приметити, јер нам је "забавно").
С друге стране, медитација и сличне врсте "менталног мировања" могу бити велики изазов, поготово за савременог човека, који је навикао да му је ум увек "укључен", да константно усмерава пажњу ка одређеном циљу. Постоје алтернативе које могу заменити класичну медитацију, а да не укључују електронске уређаје:
За правилан ментални одмор је најважније дам нам мозак буде "искључен", а упијање информација преко екрана није најбоље решење. Уместо тога, боље је да петнаест минута "скроловања" заменимо радњом за коју није потребно превише размишљања. На пример, ако смо у дому, то могу бити кратки кућни послови, као што су организовање радног стола, сређивање судова, намештање кревета, заливање биљака или чак одлазак у самопослугу. Бирање активности за коју "не користимо мозак" зависи од појединца, али најважније је да запатимо да је ментални одмор ефикаснији када не гледамо у екран.
Спавање
Добар сан је савет који се наизглед увек може препоручити када тражимо решење за менталну исцрпљеност, али многи од нас углавном не успевају да одспавају препоручених седам до девет сати сваке ноћи. Када је у питању здравствени проблем који нам ремети правилан сан, онда је важно пронаћи адекватну помоћ. Ипак, у многим случајевима, људи намерно избегавају рани одлазак у кревет из неколико разлога:
- Поједини верују да су сасвим довољно продуктивни чак иако спавају мање од шест сати (све док не дође до претераног умора)
- Неки свесно одлажу одлазак у кревет, јер не сматрају да су имали довољно слободног времена након радног дана и желе да "надокнаде изгубљену забаву"
- Многи људи су ноћне птице и једноставно су навикли на овакав режим, без обзира на радно време посла који обављају а и дневне обавезе
Можда делује као да можемо да "преживимо" на недовољно сати сна, али временом, овакве навике нас "сустигну" и наше здравље постепено креће да се погоршава и може доћи до много већих проблема, који ће нас спречити у завршавању свакодневих рутина. Добар сан је неопходан за сва људска бића и потребно је да урадимо све што можемо да бисмо га добили.
Ако потпуна промена распореда спавања делује исувише изазовно, за почетак је најбоље увести дневне дремке, које ће служити као "брзо решење" када осетимо да нам концентрација и енергија опадају.
Нови хоби/вештине
Када свакога дана идемо истим улицама, радимо исте послове и имамо исте рутине, мозак може да постане препотерећен монотонијом, што може бити мање очигледна (али и даље нежељена) врста исцрпљености. Да би се спречио "бoраут" - премор од досаде, потребно је повремено себи задати нове изазове. Мозгу је понекада потребна нова врста стимулације да би смо "освежили" ум и одржавали правилан рад когнитивних способности, што истворемено служи и као одмор од једноличних менталних напора.
Постоји безброј опција за нови хоби који се може увести у свакодневну рутину. На пример, ако имамо одређену фитнес рутину, онда можемо покушати другачију врсту тренинга, да пронађемо нове покрете или распоред, који би активирали тело (и ум) на другачији начин.
На пример, ако углавном вежбамо у теретани, можемо повремено отићи на пливање, док трчање можемо заменити вожњом бицикла... Друга опција може бити везана за креативност или вежбање памћења: ако волимо да читамо, можемо покушати да напишемо неколико страница фиктивне приче или да покушамо научити нови језик (или два), можемо пронаћи курсеве за усавршавање одређених креативних вештина...
