Висок ниво емпатије научници повезали са развојем упалних процеса
Развој емпатије се подстиче од најранијег доба, а њено присуство се сматра показатељем високе емоционалне интелигенције и једном од најквалитетнијих људских особина. Међутим, као и у свему другом, и овде је важна мера. У супротном, исувише развијен осећај емпатије може имати веома негативне последице по здравље. Резултати истраживања су објављени у научном магазину "Бајолоџикал Сајколоџи", а свој коментар је дао и аутор студије.
"Друштво је склоно да веома цени емпатију као личну особину. Ипак, последња истраживања су показала да људи са високим нивоом емпатије имају повишен ниво маркера хроничних упалних процеса", навео је аутор истраживања Ерик Манчак.
Како су повезани емпатија и физиолошки процеси
Амерички научници са универзитета у Денверу анализирали су податке о здрављу становника САД од 1994. до 1995. године, а затим их упоредили са подацима добијеним 8 година касније, када су исти ти учесници били узраста од 32 до 40 година. У обзир су узета три кључна фактора: афективна емпатија (у којој мери људи саосећају са емоцијама других људи), депресивни симптоми и ниво Ц-реактивне беланчевине, која се у медицини користи као маркер за идентификацију упалних процеса у организму.
Укрштањем података и ова три параметра, амерички научници су дошли до закључка да особе које се истичу као високо емпатичне, у одсуству депресивних симптома имају повишен ниво Ц-реактивне беланчевине у крви. Другим речима: више саосећања, по свему судећи, утиче на пораст запаљенских процеса.
Наравно, постоје и бројне предности емпатије
Да ли онда ово откриће значи да не треба да гајимо емпатију? Наравно да не! Емпатију треба развијати и неговати, али упоредо са тиме научити и да туђа осећања и туђе мисли не примамо блиско к срцу. Осим основне тезе да је емпатија показатељ емоционалне интелигенције, здрав степен саосећајности може са собом носити бројне позитивне ефекте.
На пример, емпатија нам помаже да изградимо чврсте социјалне конекције са људима у нашем окружењу - у породици, на послу или комшилуку. Како? Разумејући осећања и мисли оних који нас окружују и адаптирајући сопствене реакције у складу са њима, ми истовремено креирамо простор за адекватну комуникацију са људима у нашем окружењу, чиме утичемо и на сопствено психолошко благостање и осећај мира. Другим речима, што боље разумемо друге, то нам мање стреса причињавају контакти и комуникација. Осим тога, ширење позитивне енергије и високих вибрација и друге људе у нашем оружењу наводи да поступају исто (у већини случајева), што попут домино ефекта чини околину лепшим местом за живот и рад.