Магазин
Билингвални људи могу лакше контролисати емоције
Према новом истраживању, људи који говоре два језика (''двојезичари'') имају блаже физиолошке реакције на емотивне реченице које су на другом језику, док је реакција код реченица на матерњем, интензивнија.
У студији на пољском универзитету Адама Мицкјевича је учествовало око педесет студенткиња, којима је пољски матерњи језик, а одабрани страни језик за екперимент који течно говоре, је енглески. Како би научници анализирали физиолошке реакције на одређен садржај, приказивали су им снимке емотивних сцена из филмова на пољском, па затим на енглеском језику.
Мерили су њихове електродермалне реакције на садржај, то јест ниво проводљивости електрицитета у људској кожи, који се мења приликом емотивних ситуација. Када је особа под већим емотивним стресом, ниво се повећава.
Филмови на пољском су проузроковали видно негативно расположење, као и приметне електродермалне реакције током гледања клипова, што значи да би ниво узбуђења и нервозе постајао веома висок за кратко време. Филмови на енглеском нису показали подједнако високе иницијалне реакције, претпоставља се да је то зато што "обрада" страног језика не подразумева емотивно укључивање.
Пошто иницијалне реакције на енглеске филмове нису биле видно приметне у тренутку, већ су се акумулирале временом (без обзира да ли су биле негативне или позитивне), научници сматрају да је то знак веће активности когнитивних способности. Другим речима, прави се емоционална дистанца и ситуација (то јест, снимак) се анализира на рационалнији начин.
Научници сматрају да овакви разулатати могу бити применљиви на продуктиван начин. На пример, психотерапије на другом језику, уместо на матерњем, могу бити боље за јаснију комуникацију. Верују да такав вид комуникације може помоћи пацијентима да лакше искажу своја осећања или трауматична искуства, јер је мањи ризик од интензивних емотивних реакција.
Такође, постоји неколико теорија да они који знају више језика подсвесно креирају и нове личности када их говоре, што може бити још једна техника за ''удаљавање'' од јаких емоција.
Ипак, велики фактор је и начин учења страног језика. У већини случајева, други језик се учи у академском контексту, па може лакше направити емотивну дистанцу. Научници са универзитета верују да учење језика кроз животна искуства и ''праве'' интеракције са људима могу имати потпуно другачији ефекат.
