Магазин

Земљу захватила снажна магнетска олуја, небо попримило ватрене боје

На Земљи је јуче, 5. новембра, забележена снажна магнетна олуја. Еклсплозија на Сунцу која је изазвала избачај короналне масе удара у Земљино магнетно поље и изазива аурору бореалис, чак и на врло малим географским ширинама, па смо јуче имали прилику да ову невероватни небеску појаву, поларну светлост, видимо и у нашој земљи, на територији Војводине.
Земљу захватила снажна магнетска олуја, небо попримило ватрене боје© Wikimedia Commons / David (Deddy) Dayag

Степен поремећаја у магнетном пољу Земље у протекла 24 сата достигао је ниво Г3, што на скали од пет степени означава јак степен, док је Г5 екстремни ниво, саопштио је руски Институт за примењену геофизику, а пренео портал РИА новости.

Избачај короналне масе (плазме) на Сунцу према Земљи изазвао је геомагнетну олују категорије Г3. Истовремено, научници су погрешно проценили снагу експлозије која се догодила на сунцу 3. новембра.

"По свему судећи, сматрало се да ће емисија плазме бити стандардна. На основу овога, као и измерене брзине облака, долазак плазме на Земљу се очекивао 6. новембра и била је означена у прогнозама свих светских агенција као слаба магнетна олуја нивоа Г1, односно најниже класе", објаснили су у Лабораторији за соларну рендгенску астрономију Института за свемирска истраживања, Руске академије наука.

Међутим, облаци гаса су до наше планете стигли за само два дана. Према научницима, ово ослобађање плазме поклопило се са веома слабом ерупцијом, због чега је перципирано као обичан догађај. Међутим, била је толико моћна да се поларна светлост примећивала на врло малим географским ширинама, што је јако ретко, па чак и на југу Русије.

Струја наелектрисаних честица које избацује Сунце креће се брзином од око 400 километара у секунди и може да продре у магнетно поље Земље. Када овај ток наиђе на магнетно поље наше планете, он ствара област звану магнетосфера, која нас штити од већине ових наелектрисаних честица. Али када је соларни ветар посебно јак или усмерен у одређеном правцу, он може да продре у магнетосферу и изазове привремене промене у магнетном пољу Земље. То је управо оно што се зове магнетна олуја.

Да би се одредио ниво њене опасности и степен утицаја на живот људи, користи се индекс Г. Укупно се разликује пет степени:

  • Г1 - мање магнетне олује, готово да немају утицаја на рад електронских уређаја;
  • Г2 - умерен, у неким случајевима изазива пад напона;
  • Г3 - јак, директно утиче на енергетске системе и изазива прекиде у сателитској навигацији и радио комуникацијама;
  • Г4 - тежак, на овом нивоу постоје проблеми са контролом напона, погрешан рад заштитних уређаја;
  • Г5 - изузетно јаки проблеми великих размера са електроенергетском мрежом, који изазивају потпуно гашење и озбиљне кварове у раду сателита и радио комуникација.

Поред тога, користе се К-индекс и Кп-индекс за глобалну геомагнетску активност. Први указује на одступање Земљиног магнетног поља од норме током трочасовног интервала, други је планетарни индекс. Сваки од њих помаже у одређивању интензитета магнетне олује и њеног нивоа опасности.

За време магнетних бура најосетљивије категорије становништва, хронични болесници и старији људи, могу осећати појачане главобоље, повишен притисак, као и болове у зглобовима. 

image