Магазин
Једна ноћ без сна може да "преуреди" рад нашег мозга
Свако од нас је барем једном морао да жртвује сан и остане будан целе ноћи, било да је у питању дугачко путовање или припремање за испит. Можда не делује као да једна непроспавана ноћ може да има велики утицај на наш организам, али научници су открили да само једна непроспавана ноћ може да "преуреди" рад нашег мозга и доведе до бољег расположења и хиперактивности.
Ако целe ноћи не спавамо, сутрадан можемо да осетимо одређени осећај еуфорије, скоро као да нам мозак ради "прековремено" да бисмо остали будни и сконцентрисани, иако је наше тело исцрпљено. Тим неуробиолога је открио да је оваква реакција заправо последица несанице која "преуреди" наш мозак - ово може укључивати усвајање нових стратегија, прилагођавање понашања или мењање приступа одређеним ситуацијама.
Научници су на Нортвестерн Универзитету спровели неколико експеримената и анализирали су како недостатак сна утиче на различите групе мишева. Сазнали су да је мозак мишева који нису спавали целе ноћи производио високе нивое допамина, а синаптичка пластичност (процес који се активира када мозак преноси и упија информације) је била повећана. Интересантно је да сличне ефекте на мозак имају и антидепресиви, што може потврдити неколико студија, у којима је доказано да мање сати сна може ублажити симптоме депресије.
Мишеви који су били искоришћени за ескперимент су испрва били агресивнији, хиперактивни и хиперсексуални када им је ускраћен сан на дужи временски период, док су претходно били наспавани и много мирнији. Затим, научници су уочили да се ниво допамина повећао након непроспаване ноћи, па су одлучили да скенирају њихове мозгове. Тада су открили да ефекти антидепресива трају чак и након што је прва, хиперактивна фаза прошла.
"Верујемо да неуронско "преуређивање" може да доведе до различитих реакција. На пример, појачање лучења допамина током привременог губитка сна поспешује неуропластичност, тако да ови нови процеси могу дуже да потрају. Многе студије су показале да губитак сна може да побољша расположење и да ови ефекти трају данима или чак недељама касније," објашњава за портал "Њузвик" професорка неуробиологије Евгенија Козоровицки, један од аутора студије. Ипак, додала је да није увек једноставно пронаћи тачан разлог за дужину трајања ових промена у мозгу различитих животиња (као и људи).
"Наравно, можемо претпоставити да, ако често остајемо будни током целе ноћи, постепено ћемо губити способност регулисања нашег расположења, што би евентуално довело до метаболичког стреса и развијања многих болести," закључила је.
Иако ови налази показују да непроспавана ноћ може имати одређене жељене ефекте, губитак сна никада не би требало да буде схваћено као "лек", већ да постоје бројни друге, здравије методе за лучење допамина (вежбање, одлазак у шетњу...).
"У будућим анализама желимо да разумемо шта тачно проузрокује реакције сличне као код узимања антидепресива ако не спавамо једну ноћ. Да ли другачији разлози за несаницу можда доводе до другачијих резултата? На пример, да ли несаница због учења за испит и несаница код родитеља који имају новорођенче може донети другачије ефекте," рекла је Козоровицки, додајући да оваква истраживања могу помоћи код проналажења адекватних терапија за људе који пате од депресије и несанице.
