Магазин
Кроз Русију на два точка: Ана је прешла 11.000 километара за 5 месеци и заљубила се у своју земљу
"Ако могу да пређем читаву Русију на бициклу, онда могу да остварим и многе друге ствари, невезане за путовања", помислила је Рускиња Ана Роднишчева пре него што се запутила на путовање од једне до друге границе своје земље. Пет месеци и више од 11.000 километара касније, схватила је да су границе само у нашим главама и да ништа није немогуће.
Двадесетпетогодишња Ана је све до краја прошле године живела обичан, монотон градски живот: кућа - посао, посао - кућа и тако сваки дан изнова и изнова. Све док се једног јутра није пробудила и схватила да је време за промену. Тога дана је одлучила да сав уштеђени новац искористи за велико пропутовање кроз Русију.
Авантура може да почне!
Анина полазна тачка је био Владивосток, град на самом истоку Русије - у њега је стигла возом након дугих седам дана путовања из Москве. Стигавши до "тачке А", Токаревског светионика у Владивостоку 10. маја ове године, она је села на свој бицикл и укључила апликацију за мерење пређене раздаљине. Авантура може да почне!
На свом пропутовању Ана није имала јасан план који град ће бити "тачка Б", али је испред себе имала четири јасно постављена циља: да пређе читаву Русију од мора до мора, да себе опроба у вожњи на велику раздаљину, да проведе време са самом собом и размисли о животу и наравно, да обиђе најпознатије историјске градове и упозна се са њиховим знаменитостима.
Првих месец дана путовања су најтежи
Како је истакла храбра Ана, првих месец дана путовања су били најтежи у сваком смислу: током дана је прелазила и по сто километара, што је за аматера бициклисту јако пуно, а за непрегледну Русију веома мало - понекада је удаљеност између само два оближња села управо тих стотинак километара. Пар месеци касније раздаљине које је прелазила су постале нешто мање - са једне стране, Ану је већ делимично сустигао умор, а са друге и дан је постао доста краћи.
"Током септембра и октобра сам прелазила око 60 километара дневно. Или сам била уморнија или само спорија. Додатно, скратио се и светли део дана, а ја по мраку нисам возила", рекла је авантуристкиња.
На таквом путовању човек не зна шта га чека
Када креће на овакво путовање, човек мора бити припремљен на разноразне ситуације: на сусретање да дивљим животињама, спавање у шаторима, непредвиђене кварове на бициклу, па и на понеку непријатност у путу. Ипак, и поред пређених једанаест и више хиљада километара, сусрете са дивљим животињама које потенцијално могу представљати претњу, Ана није имала.
"У почетку сам, кад год бих пролазила поред неке шуме, гледала свуда око себе, како бих била сигурна да ми се ништа не приближава. Када бих чула неки шушањ или необичан звук, убрзавала бих што је више могуће да се што пре склоним. Али сам се већ након три недеље навикла", казала је Ана. "Сретала сам лисице, јелене и камиле, али они нису опасни."
На свом пропутовању, Ана је сретала различите људе, а како је истакла, све их је поделила у три категорије: обичне пролазнике, који би јој понудили храну и воду, авантуристе попут себе, који су прелазили на десетине и стотине километара дневно, и локално становништво, које јој је нудило смештај или помагало да боље упозна град у коме се у том тренутку налази.
Пет месеци и 11.597 километара касније пустоловина је завршена
Као што је и планирала на самом почетку путовања, Ана је посетила неколико градова са задивљујућом историјом: Ставропољ, Волгоград, Саратов, Чељабинск, Иркутск и многе друге. У некима би само преноћила у неком од бајкерских кампова локалних мото-клубова, док је у Иркутску, који се налази надомак Бајкалског језера, прославила и свој 25. рођендан.
Након равно пет месеци, 11. октобра, Ана је своју пустоловину завршила испред Олимпијског парка у Сочију, на самој обали Црног мора, а када је стигла и погледала на апликацију коју је укључила на самом почетку авантуре, имала је шта и да види - на екрану се приказала бројка од 11.597 хиљада километара!
