Претерано коришћење друштвених мрежа може нарушити наше самопоуздање, осећај мира и стабилности и учинити нас осетљивијим и анксиознијим. Међутим, зависност од друштвених мрежа као званична дијагноза не постоји, иако је њихов утицај на ментално здравље неоспоран.
У циљу превенције, бројни психолози и коучеви саветују такозвани дигитални детокс, односно привремено одрицање од друштвених мрежа, деактивирање корисничких налога и окретање реалном, а не виртуелном животу. Али, да ли је ова метода уопште делотворна или је само још један вид (само)заваравања?
Дигитални детокс "не ради"?
Да "дигитални детокс" не ради баш онако како се мислило, открили су научници Даремског универзитета који су ову методу тестирали на 51 добровољцу узраста од 18 до 25 година, који на друштвеним мрежама проводе између 30 минута и 9 сати дневно. Свако од њих је добио задатак да се на недељу дана одрекне коришћења друштвених мрежа и током тог периода свакодневно одговара на низ питања: да ли се осећају усамљено, да ли им је досадно, да ли су тужни или срећни. Пре и после апстиненције је рађен и тест когнитивних функција, како би се установило да ли постоје разлике.
Резултати су показали да одрицање од друштвених мрежа не доводи до смањења или повећања жеље за њиховим коришћењем. Да ли постоји смањење броја негативних емоција? Апсолутно да да, али се упоредо са њима смањује и број оних позитивних, које у нама изазивају осећај доброг расположења.
Како се јављају позитивне и негативне емоције приликом коришћења друштвених мрежа
По мишљењу стручњака, појава негативних емоција приликом коришћења друштвених мрежа је повезана са ФОМО ефектом, односно страхом од пропуштања објава, као и са непрестаним упоређивањем са другим корисницима, а најчешће инфлуенсерима, чији су животи (наизглед) савршени. Са друге стране,позитивне емоције добијамо када наилазимо на садржај који нам се допада, али и на рекације корисника на објаве које креирамо сами.