Магазин
Египатске пирамиде су у прошлости биле потпуно другачије боје и имале су златан врх
Када неко спомене египатске пирамиде, одмах помислимо на монументалне грађевине пешчаних нијанси у сред пустињских дина. Међутим, научници су установили да су у древна времена ове пирамиде изгледале потпуно другачије - биле су беле боје, због чега су на сунцу сијале попут дијаманата, а њихов врх прекривен златним премазом.
Египатске пирамиде важе за једно од седам светских чуда старог света, а чак и четири и по миленијума касније оне привлаче велики број туриста. Међутим, пирамиде какве данас знамо и видимо у прошлости су изгледале потпуно другачије. Штавише, све оно што данас видимо, према оригиналној замисли, никада није ни требало да угледа светлост дана.
Пирамиде су биле беле боје и имале су златан врх
За време египатских фараона, пирамиде су биле снежно беле боје, а камени блокови који су данас видљиви, су били прекривени кречњаком. Потпуно беле, ове монументалне творевине су на врелом египатском сунцу сијале попут дијаманата, док су по ноћи, на месечини, изгледале попут ванземаљских портала у паралелни универзум.
Кречњачко покриће у форми блокова површине метар и по са метар и по се на већ саграђене пирамиде слагало попут тетриса, да би се након монтаже читава површина додатно полирала, ради постизања високог сјаја. Накнадно се сам врх пирамида покривао и премазом од легуре злата и сребра, за још сјајнији и "ванземаљскији" доживљај.
Где је нестало снежно бело покриће пирамида
Поставља се питање где је сада то снежно бело, кречњачко покриће које је пирамидама придавало сјај. Одговор је прилично једноставан - велика већина је састругана и користила се касније као грађевински материјал за израду декоративних елемената средњевековног Каира. Другим речима, у главни град Египта су уткани делови чувених пирамида.
На појединим пирамидама се, наравно, ту и тамо и данас могу уочити остаци овог кречњачког покрића. Међутим, време је узело свој данак, те од белине и сјаја није остало ништа. Најрепрезентативнији пример је Кефренова пирамида, друга по величини у Гизи, у којој је сахрањен фараон Кефрен - на њеном врху се јасно може видети задебљање од кречњака које се спушта ка подножју пирамиде.
Велика сфинга није саграђена онако како смо мислили
Недавно откриће научника је бацило потпуно другачије светло и на настанак Велике сфинге, која важи за главну заштитницу чувених египатских пирамида. Наиме, ова монументална грађевина је у прошлости могла настати од јарданга, земљане формације обликоване дуготрајним и уједначеним дејством ветра, да би тек након тога, за финесе, била коришћена прецизна људска рука. Овакву тврдњу научници нису изнели тек тако, већ су у свом експерименту успели да рекреирају временске услове из времена када се ова скулптура градила.
Након што су направили верну копију места где се споменик налази, од мешавине глине и нешто чвршћег материјала су направили и велики трапезасти облик, који су након тога испрскали млазевима воде под високим притиском, како би имитирали утицај ветра. После неколико узастопних понављања процеса, научници су добили облик који веома подсећа на силуету египатске Велике сфинге.
