Магазин
Како да се изборимо са непријатним питањима током празничних окупљања
"Када ћеш да се удаш/ожениш? Кад ће деца? Јеси ли пронашао/ла нови посао? Мало си се угојио/ла..." су само неки примери коментара које многи од нас добијају у периоду од новембра, па све до краја зиме, када се породице окупљају за славе, Нову годину, Божић...Иако је ово време за повезивање са најближима, наведене теме за разговор често могу покварити наше расположење, толико да пожелимо да нисмо дошли. Како можемо да пронађемо спас у овим ситуацијама, да ли је могуће да их избегнемо?
Догађаји у којима се окупља цела породица су некима најсрећније време у години, док други нису толико оптимистични на помисао састајања са члановима породице. Заправо, оваква врста догађаја често представља велики емоционални стрес из неколико разлога.
Пре свега, одређене породичне динамике поново "оживљавају" и често долази до разговарања о темама које углавном постану конфликти. То могу бити разговори о стању у свету, политици и изборим, сукоби перспектива и мишљења, а онда крећу шкакљива питања везана за наш приватни живот: здравље, тренутни љубавни живот, планови за брак, децу, детаљи о послу...
Многима није пријатно да деле овакве информације, чак иако је у питању породица. Када други немају разумевања и инсистирају да овакве детаље поделимо са њима, буде у нама негативна осећања. На крају, уместо да смо били срећни што смо се састали са члановима породице (поготово ако их не виђамо често), ови догађаји нас исцрпљују и само желимо да побегнемо, тако да не стекнемо позитивне утиске везане за празнике.
Нажалост, у већини случајева не можемо променити понашање других људи, али увек можемо контролисати сопствене мисли, реакције и одлуке:
Не постоје изненађења
Иако овакава икупљању често прати и позитивно узбуђење: дотерани смо, видећемо рођаке које ретко срећемо, срећни смо што смо на кратком одмору и желимо да верујемо да ће владати пријатна атмосфера, ипак, деси се супротно, као и сваке године.
Претходно наведена реченица је кључна за преживљавање: "Као и сваке године". Другим речима, ако се сличне или чак потпуно исте ситуације дешавају годинама, онда не би требало да на њих будемо неспремни. До сада смо сигурно свесни да се наши чланови породице неће трансформисати у савршене људе, који ће избегавати непријатне теме и питања. Напротив, на следећи догађај морамо доћи ментално и емоционално спремни, без икаквих позитивних очекивања.
Иако овај метод може да звучи песимистично, заправо је много ефикаснији и бољи за нас и наше ментално здравље, него да слепо верујемо да ће "ове године сигурно бити другачије".
Помоћ пријатеља
Када смо већ упознати са понашањем одређених чланова породице и знамо шта да очекујемо, следећи корак да је да потражимо спољашњу помоћ. То може бити било ко у кога имамо поверења, као што је близак пријатељ или партнер. Најважније је да је то неко коме ћемо унапред нагласити да ћемо се можда осећати потиштено због комуникације на окупљању, да би нам пријало њихово присуство или само подршка у виду поруке или састајања са њима након тога да бисмо разговарали о својим утисцима.
Када знамо да нисмо поптуно сами, било која врста коментара или питања које нам може бити упућено неће деловати толико страшно, јер знамо да има неко ко нас може опустити и саслушати на крају дана.
"Не" није злочин
Следећи део може бити најизазовнији, али и најефикаснији. Ако смо пратили претходна два корака (знамо шта да очекујемо и нисмо сами), онда нам је лакше да смислимо како ћемо да водимо разговор.
Иако је ово вештина која се наизглед доживотно увежбава, породични догађаји су савршена прилика за успостављање личних граница. На пример, ако нам неко постави лично питање на које заиста не желимо да одговоримо, једном би било добро да, уместо да измишљамо изговор и покушавамо да заобиђемо тему, само кажемо: "Извињавам се, не прича ми се сада о овоме, није ми пријатно, нисам расположен/а за ту тему, хајдемо о нечему другом..."
У том тренутку, ово може деловати као врло велика ствар. Наш саговорник или сви који седе са нама за столом могу да буду изненађени, можда ће наш одговор чак деловати непристојно, али све ово вреди када схватимо да смо заштитили своје право да одговоримо или, у овом случају, не одговоримо на нека питања.
Још једна важна ствар: не би требало да чекамо да нам неко постави изузетно лично или неприкладно питање да бисмо овако одговорили. Ако нам се не разговара о нашем послу, иако то делује као лежерна тема, не морамо. Ако не желимо да сви наши рођаци знају шта нам се дешава у љубави, не дугујемо никоме да откривамо своје интимне делове живота.
На почетку ће оваква промена можда деловати превише радикална, али ће нам помоћи да постепено изградимо самопоуздање и способност да управљамо разговором и избегавамо теме које нам могу упропастити вече.
