Магазин
Како да се понашамо када људи негативно коментаришу наше дете
Вероватно се догодило да на игралишту, прославама, па чак и у пролазу, чујемо непријатне коментаре упућене нашем детету. Због реченица као што су "он ништа не слуша" или "колико је немирна", родитељима не треба да нам буде непријатно. Прво, дете је дете, порашће и мењаће се не само његов изглед, већ и понашање. А друго, можда не може да утичемо на то шта неко каже, али можемо заузети став и стати на страну детета.
Није једноставно када неко од чланова фамилије или пак познаник коментарише изглед детета, упућује критике на рачун малишановог понашања и изгледа, прозива га да је неваспитан и некултуран. Ове примедбе родитеље често оставе без текста, пропитују се да ли су нешто погрешили - збуњени су, а и дете је у чуду.
Како да одговоримо на негативне коментаре
Природно је, да се у ситуацијама када нам неко критикује дете, осећамо повређено или љуто. Негативни коментари су посебно узнемирујући када долазе од особа за које очекујемо да ће нам пружити подршку, дакле блиских сродника и пријатеља.
Зато у оваквим, напетим моментима, ако треба да нешто објаснимо или одговоримо, препорука је да буде што једноставније и краће.
Дакле, уколико нас родитељ кога познајемо, заустави у продавници и пита како напредује логопедска терапија нашег детета, требало би му одговорити са "добро је, хвала на питању". Или једноставно, можемо прекинути овакав разговор са "хвала вам што питате, али ми заправо не разговарамо о томе".
Када блиски сродник упути коментар на рачун детета или пита нешто због чега нам није свеједно, на нама је да ли ћемо одговорити или не. Понекад и добронамерни људи прелазе границу када питају или говоре о нашем малишану. Тада отворено треба рећи да ћемо се ми позабавити тиме и да нема потребе да брине. А ако се већ упуштамо у разговор, са пуним правом треба истаћи позитивне особине детета, јер тако особа која је упутила негативни коментар може да почне да уочава способности и квалитете које малишан има.
Безобразим људима ставити тачно до знања где им је место
Такође, ако смо за вечером са више људи, истаћи саговорнику да можда не разуме изазове детета и да је боље да о томе разговарамо о други пут.
А ако је неко заиста зао и говори шта му прво падне на памет на рачун малишана, сасвим је у реду да га "прозовемо" и то пред дететом: "Оно што си рекао је скоз неосновано и нећу то да трпим. Моје дете се труди да нешто уради, а ти си је тек тако назвао лењом. Ако не можеш да будеш подршка, немој ништа да кажеш", пише Андрстуд.
