Магазин
Вештачка интелигенција уз помоћ крвне слике одређује који органи најбрже старе
Медицина и вештачка интелигенција су по ко зна који пут "укрстиле копља", а сада резултат њиховог заједничког рада може дати занимљиве информације о старењу. Научници сматрају да нови тест крви може идентификовати органе који су најподложнији старењу, а правовременом реакцијом се њихова виталност може продужити.
Користећи изванредне способности вештачке интелигенције, научници су анализирали тестове крви 1.398 здравих испитаника узраста између 20 и 90 година, и из узорака изоловали скоро 5.000 протеина. На основу добијених података, они су затим обучили софтвер са вештачком интелигенцијом да процени узраст испитаника, а одговори које је он давао су осликавали и реалну старост унутрашњих органа.
"Можемо да проценимо биолошку старост органа код наизглед здраве особе. То, заузврат, предвиђа ризик особе од болести повезане са тим органом", рекао је Тони Вис-Корајм професор неурологије који је учествовао у студији.
Алгоритам тестиран на скоро шест хиљада пацијената
Након машинског учења на основу узорака крви 1.398 пацијената у којима је изоловано скоро 5.000 протеина, научници су алгоритам тестирали на 5.676 пацијената у пет кохорти, а резултати ове студије објављени су и у научном магазину Нејчр. Посебан акценат су научници ставили на 585 специфичних протеина који имају највећи утицај на биолошки узраст органа.
Откривено је да је код скоро петине испитаника убрзано старење примећено у само једном органу, док је код нешто мање од 2 процента добровољаца било присутно паралелно старење два или више органа. Научници су истакли и да је старење органа уско повезано са већим ризиком од смртности, који расте и до 50 процената у одређеним случајевима.
Старење органа повећава ризик од развоја озбиљних обољења
Истраживања су показала да је код пацијената код којих је уочено убрзано старење срца ризик од развоја кардиолошких болести, а конкретно срчане инсуфицијенције, виши за чак 250 посто. Убрзано старење мозга и васкуларног система би, са друге стране, могло предвидети и развој Алцхајмерове болести, деменције и других стања овог типа, преноси Гардијан.
"Ако можемо да репродукујемо ово откриће на 50 или 100 хиљада појединаца, то значи да бисмо могли да пронађемо органе који убрзано старе. Тако бисмо могли да лечимо људе и пре него што се они разболе", охрабрује Вис-Корајм.
Иако су овакве дијагностичке методе још увек у раној фази развоја, научници су веома оптимистични и сматрају да коришћење вештачке интелигенције у служби здравља може имати изузетно високу примену. Овакви алати, који би на основу неинвазивних метода могли детектовати хронична и друга обољења, су наша блиска будућност, а њиховим коришћењем се развој болести може превенирати у најранијим фазама.
