Најгори трендови у 2023. години када је здравље у питању: 75 дана изазова, "Оземпик" и многи други

Година за нама је изнедрила бројне трендове, како у фитнес индустрији, тако и на пољу исхране, суплементације и менталног здравља. Неки од њих се могу сврстати у добре, али постоје и они које би са правом требало да буду проглашени за антитрендове године.

И ове, као и сваке претходне године, друштвене мреже су преплављене бројним трендовима у области физичког и менталног здравља. И док су неки поткрепљени научним истраживањима или позитивном праксом експерата у разним областима попут фитнеса, исхране и слично, други су само добро изрекламирани.

О томе који су трендови који су обележили 2023. годину најгори, за Хафингтон Пост су говорили експерти за ментално здравље и фитнес, а о појединим лошим, па чак и опасним трендовима смо и ми раније писали.

75 дана "јаког" изазова

По мишљењу стручњака, ово је дефинитивно најгори фитнес тренд године за нама. Како и сам назив овог тренда сугерише, у питању је изазов који подразумева 75 дана непрекидног придржавања пет основних правила:

Иако пропагира здрав живот, редовне тренинге и унос течности у организам може довести до бројних здравствених проблема, нарочито код рекреативаца, особа са срчаним сметњама и другим хроничним обољењима.

Погрешно коришћење термина из психологије

У 2023. години су теме личног развоја, одласка на психотерапију и "лечења" траума из најранијег узраста биле међу најважнијим темама. И то је сјајна вест, будући да је ментално здравље итекако важно. Међутим, многи су термине, па и читаве концепте размишљања из домена психологије доживели делимично или потпуно погрешно. Популарни психолошки појмови које људи објављују на друштвеним мрежама - речи попут граница, тригеровати, гаслајтинг, наметљиве мисли...често се користе у погрешном контексту.

"Примера ради, људи појам 'граница' представљају као одређивање лимита за друге људе како би се њихово понашање усмерило на овај или онај начин. У стварности, личне границе су наша лична ограничења која могу бити физичка, емоционална, па чак и ограничења у односима са другим људима", појашњава Ланћиони. 

Самодијагностиковање АДХД и других поремећаја

Свако ко има друштвене мреже, нарочито Инстаграм или ТикТок се ове године макар једном сусрео са видео снимцима попут "Ако вам се ово дешава, значи да имате АДХД", "Ове три навике су знак да имате проблем са штитном жлездом" или било којим другим из овог опуса, У њима инфлуенсери или обични корисници наводе најосновније симптоме неких стања или поремећаја који су данас заступљенији него икада и корисницима сугеришу да себе тестирају.

"На друштвеним мрежама је посебно учестало објављивање снимака самосталног дијагностиковања", објаснила је Меги Ланћиони, лиценцирани саветник у области менталног здравља.

"На основу оваквог садржаја, корисници који су, примера ради, само уморни, могу направити погрешну процену и закључити да су депресивни, док они који се, рецимо, имају потешкоћа са концентрисањем могу помислити да имају АДХД", упозорила је Ланћиони на опасност овог тренда.

Ослањање на савете инфлуенсера по питању здравља

Нажалост, тренд ослањања на савете о здрављу и тренингу које инфлуенсери деле "шаком и капом" није актуелан само код нас, већ и широм света. Оно што посебно забрињава јесте чињеница да већина њих нема никакво формално образовање у области медицине или спорта.

"Затегнуто, мишићаво тело, велики број пратилаца, визуелно атрактивни тренинзи и добра монтажа видео снимака нису показатељ квалификација у одређеном домену", објаснили су Ланћиони и МекМилиан.

О томе које се све замке и изазови могу срести у фитнес индустрији у Србији и свету, као и о томе како одабрати квалификованог персоналног тренера, крајем новембра смо разговарали и са Андријом Хрубиком, дипломираним спортским тренером. Управо је он наше читаоце и упозорио на то да се на друштвеним мрежама готово увек приказује она боља страна "медаље", те да се приликом одабира тренера треба упознати са његовим радом, али и образовањем у том домену.

Коришћење "Оземпика" и његових природних супститута

Још један тренд, који је нарочито заинтересовао оне који се боре са вишком килограма, јесте коришћење "Оземпика" - лека који је намењен лечењу дијабетеса - у борби за витку линију. У једном тренутку је помама за овим леком изазвала чак и глобалне несташице, па и угрозила здравље пацијената који се њиме лече.

Након кратког времена, на ТикТоку је постао виралан још један тренд, наизглед здравији, а популарност је стекао природни супститут "Оземпика", берберин. Не само да овај "чудесни" природни препарат није одобрен од стране ФДА (Америчке асоцијације за храну и лекове), већ је и његово дејство упитно, а нуспојаве недовољно испитане и готово непознате.