Магазин

Изазови и замке фитнес индустрије у Србији: Како одабрати квалификованог персоналног тренера

Након што је јавност узбуркала вест да се један познати тренер према својим клијентима постављао несавесно и некоректно, професионално звање тренера се још једном у низу нашло на удару. Потпуно очекивано су се наметнула и питања - како је у Србији регулисано питање ко се овим послом може бавити, како не упасти у замку инфлуенсера завидне грађе и "фитнес гуруа" који немају довољно знања и искуства, и оно најважније - како одабрати квалификованог персоналног тренера?
Изазови и замке фитнес индустрије у Србији: Како одабрати квалификованог персоналног тренера© Фотографија уступљена од стране бренда Џимстер

Брига о здрављу би свакоме од нас требало да буде на првом месту, али се данас, у доба друштвених мрежа на којима већина људи изгледа добро, приоритети приликом одабира тренера често изместе. Тако, уместо да персоналног тренера бирамо на основу његовог или њеног образовања и искуства, ми најважнији аспект занемаримо и акценат ставимо на физички изглед.

О томе на који начин одабрати персоналног тренера, шта би требало да буде тренерски посао, а шта (нажалост) јесте, као и о регулативи у Србији када је ова струка у питању, за РТ Балкан говорио је Андрија Хрубик, дипломирани спортски тренер са 5 година професионалног искуства и 10 година у спорту.

Формално образовање или сертификат - шта је значајније

Као и у сваком другом послу, и овде је формално образовање, у коме се акценат ставља на теоријска знања - кључно, будући да без темељног познавања људске анатомије све остало губи смисао. Осим формалног образовања, код нас, у земљама региона, а и шире, постоје установе које се баве усмереном едукацијом у домену фитнеса, а чије лиценце и сертификати доказују да је у питању неко ко је стручан и едукован. Међутим, они не би требало да буду једини доказ оспособљености једног тренера, већ само допуна формалном образовању, које се по правилу стиче на факултету или вишој струковној школи.

"Пракса без теорије и познавања анатомије људског тела, не може бити довољна за обављање тренерског посла. На тренерима није одговорност само за резултате које клијент жели да постигне, већ и за њихово здравље, које услед недовољно знања може бити угрожено. Питање етике у овом послу веома важно", наводи Андрија Хрубик.

Нажалост, реална ситуација данас, када је тренерски посао у Србији у питању, је далеко од идеалне. Посебно забрињава чињеница да ни један закон или правилник не регулишу ко се овим занимањем може бавити. Другим речима, тренер данас може бити свако ко изгледа добро и иоле "утренирано", као и они који на некој од друштвених мрежа имају велики број пратилаца и пропагирају здрав живот. У том смислу, звање спортског тренера је веома потцењено.

На шта обратити пажњу приликом одабира персоналног тренера

Имајући у виду да се на друштвеним мрежама готово увек приказује она боља страна "медаље", оне никако не би требало да буду од пресудног значаја када је одабир персоналног тренера у питању, већ само медиј преко кога ћемо имати прилике да се површно упознамо са његовим ликом и резултатима. Али, како онда у мору "инстаграмичних" профила са десетинама, па и стотинама хиљада пратилаца пронаћи оног тренера који ће нам одговарати?

"Филозофија рада се разликује од тренера од тренера, али оно на шта би требало обратити пажњу приликом разматрања различитих могућности јесу њихови клијенти. Они су огледало успеха персоналних тренера. Њихов напредак, било да је у питању опоравак од повреде или постизање жељене физичке форме, су најбољи показатељ успеха", навео је Андрија Хрубик.

Препорука људи из окружења такође може бити веома корисна. Штавише, реклама "од уста до уста" је у данашње време много значајнија и меродавнија. Искуство из прве руке, а нарочито увид у резултате нечијег рада кроз пример из блиског круга људи, су далеко бољи показатељ од броја пратилаца на друштвеним мрежама.

Нашли сте тренера чији вам се приступ допада. Шта даље?

Пре свега, клијент, као неко ко ће издвојити новац и неко ко очекује професионалну услугу тренера, не би требало да се устручава да потенцијалном тренеру постави сва питања која га интересују - почевши од начина рада, па све до образовања које тренер поседује и година радног искуства. За њега је важно да препозна да ли је преко пута њега неко ко заиста има знања у тој области и ко ће моћи да му помогне на путу изградње пре свега здравља, а тек онда и жељене форме.

"Пре самог тренинга је веома важно иницијално упознавање клијента и тренера. Разумевање постојећег здравственог стања, физичке спреме и циљева су међу најважнијим полазним тачкама. Осим тога, и комуникација игра веома значајну улогу", изричит је Андрија. 

Са друге стране, персонални тренер је тај који би требало да постави питања која се тичу тренутног здравственог стања потенцијалног клијента, евентуалних повреда које је имао у прошлости, начина живота и исхране, па чак и мотивације. Осим тога, приликом тог првог контакта би требало и да се уради процена основних моторичких функција приликом извођења базичних вежби попут чучња, склекова, мртвог дизања и слично. Уколико иницијално упознавање и "тест евалуације" изостану, поставља се питање - а како можемо очекивати напредак?

Суплементација и планови исхране

Почетници и рекреативци, у жељи да виде напредак у што краћем, понекад и нереалном року, поред тренинга и исхране посежу и за суплементацијом, очекујући од персоналних тренера упутства за њихово коришћење и дозирање. Да ли би тренери требало да буду ти који ће својим клијентима сугерисати узимање витамина, минерала, протеина или креатина, или би то ипак требало препустити докторима?

"Тренер може посаветовати клијента везано за одређени суплемент, али би крајња одлука требало да се донесе тек након консултације са лекаром. Витамине и минерале нарочито не треба узимати на своју руку, већ након одрађене крвне слике, која ће показати да ли постоји њихов дефицит", наводи Андрија Хрубик.

Када је исхрана у питању, тренер може бити тај који ће свом клијенту сугерисати које макронутријенте би требало уносити и у којим количинама, узимајући у обзир врсту и интензитет тренинга. Међутим, и овде би најбоље било да нутрициониста да своје стурчно мишљење.

"Почетници и рекреативци би требало да фокус ставе више на правилну и избалансирану, интуитивну исхрану, него да "јуре" за бројем унетих макроса или калорија током дана. Исхрана би требало да буде богата воћем, поврћем, извором протеина и угљених хидрата", објашњава Андрија.

image