Зашто нам непознати људи поверавају своју интиму и како се извући из непријатног разговора

Свако се барем једном нашао у ситуацији да саговорник почне да дели приватне информације о свом љубавном животу, породици, финансијској ситуацији... Иако се након овакве интеракције неки могу осећати добро, јер им је драго што неко има толико поверења у њих, ипак, у већини случајева, нисмо сигурни како да реагујемо када непозната особа ниоткуда започне да са нама прича о "тешким темама". Није нам ни јасно зашто су баш нас одабрали за такав разговор. За то постоји неколико могућих објашњења:

Близина

Многи деле приватне информација са људима јер већ постоји физичка блискост. То може бити колега на послу, поред којег проводимо неколико сати дневно, неко поред кога седимо на дугачком путовању... Такође, један од примера може бити и одлазак у козметички салон: када нам неко додирује косу, лице, нокте, може несвесно да занемари одређене границе и да комуницира са нама као да смо блиски пријатељи (иако им још увек не знамо име).

Тражење утехе

Понекад, особа коју не познајемо може да одлучи да са нама подели веома интимне детаље о свом животу, без обзира на место и време. Ово се углавном дешава у јавности (превоз, чекаонице) и често може да нас изненади, па се запитамо: Зашто неко кога сам тек упознао жели да дели своје проблеме, недоумице, страхове и тајне са мном?

Када пролазимо кроз тежак период у животу, често нам може помоћи разговор са другима особама. Међутим, ако неко нема блиске људе којима може да се повери, причање са непознатима постаје врста утехе. Оваквим људима је неопходно да такав емоционални терет "избаце" из себе на било који начин, без обзира да ли је тренутак прикладан (и да ли је њиховом саговорнику непријатно).

Такође, некима је лако да се повере непознатима, јер знају да их никада више неће видети. На крају, за неке ово представља и добру, брзу замену за одлазак на разговор са професионалцем.

Ово су знакови да откривате превише детаља о себи

Покушај учвршћивања односа

Када се тек упознамо са неким и још увек анализирамо природу односа, можемо да почемо да тражимо знакове који нам указују на то да ли постоји поверење, да ли разговори иду природним током, да ли нам прија њихово присуство...

Иако је ово темељ сваке врсте односа, ова почетна фаза за многе представља велики извор анксиозности, јер не могу да "прочитају" мисли друге особе и буду сигурни да ли постоји блискост. Због тога, да би се прескочила ова врста неизвесности, многи мисле да дељење интимних детаља може да "убрза" стварање искреног односа.

Непознавање граница

На крају, има и оних који нису развили свест о личним границама и не сматрају да разговарање о интимним темама са другима може да има лоше стране. Поред тога, занемаривање граница може бити и последица усамљености, јер такви људи често немају блиске особе са којима могу да поделе информације о свом животу, тако да ова привремена улога "пријатеља" може да припадне било коме ко се налази у њиховој близини.

Како да реагујемо у оваквим ситуацијама

Ако осетимо да саговорник дели исувише приватних информација са нама и почињемо да се осећамо непријатно, најбоље је да што пре променимо тему. То може да буде разговор о времену, послу, недавним догађајима у свету... Углавном, друга страна ће да схвати да је ово знак да нисмо вољни да наставимо да причамо о интимним стварима.

Ипак, ако саговорник настави, онда је потребан директан приступ и да кажемо да се осећамо нелагодно, да желимо да причамо о нечему другом. Понекада је чак добро да га подсетимо на природу нашег односа, на пример: "Тек смо се упознали, зашто делиш ово са мном?" или "Тешко ми је да одржавам професионалан однос ако ми говориш детаље из свог приватног живота."

Иако оваква реакција делује "грубо", некада је неопходна и не би требало да допуштамо другима да диктирају врсте интеракције које ћемо имати с њима - ако не желимо да продубљујемо однос са неким, не морамо. Важније је да се осећамо пријатно и да комуникацију са другима не схватамо као неизбежан терет. Морамо да себе подсетимо да увек постоји време и место за одређене теме и да нисмо у обавези да саслушамо свакога ко жели да нам се повери.