Шта је то ефекат камелеона и због чега несвесно копирамо људе у нашем окружењу

Овај друштвени феномен забавног имена (назив је добио по рептилу који мења боје) карактеристичан је за све људе у интеракцији са спољашњим светом. Међутим, шта он подразумева? Међу најупадљивијим примерима су свакако несвесна имитација мимике, гестикулације, начина изговора и других елемената понашања саговорника, а што смо ближи са њиме, то се и дејство ефекта појачава.

Због чега се јавља ефекат камелеона

Узроци настанка овог феномена су уско повезани са еволуцијом људи, а истраживања показују да несвесно копирамо људе у нашем окружењу како бисмо повећали шансе да будемо прихваћени. Ову тактику су користили још наши древни преци како би преживели, удружујући се на тај начин са другим племенима.

Баш из тог разлога социолози ефекат камелеона називају "социолошким лепком", јер, хтели ми то да признамо или не, копирање друге особе у нашој подсвести учвршћује однос са њом. Па, логично је, на крају крајева, да ћемо и сами боље прихватити неку особу која нам је слична по начину комуникације, навикама или размишљањима.

Више сличности, више емпатије и симпатије

Установљено је да овај феномен може веома позитивно утицати и на нашу интеракцију са  људима у окружењу. Када комуницирамо са неким ко нам је сличан и са ким лако налазимо заједнички језик, ту особу аутоматски доживљавамо и симпатичнијом.

Осим тога, овај феномен поспешује и развој емоционалне интелигенције код људи, будући да има значајан утицај на боље разумевање и већу емпатију. Дакле, несвесно копирање у ствари представља један од алата уз помоћ којих нам мозак помаже да стварамо међуљудске односе.

Да ли се ефекат камелеона јавља само у односима са блиским људима

У чврстим пријатељским и стабилним емотивним односима је ефекат камелеона свакако најинтензивнији, будући да како време одмиче, дан за даном, ми имамо и више прилика да "покупимо" неку реч, покрет или навику од блиских нам људи. Реплицирати можемо чак и комплексније особине и облике понашања.

Са друге стране, психолози су установили да се овај феномен не јавља искључиво у односима са блиским људима или познаницима. Он се може манифестовати и у комуникацији са потпуним странцем, чак иако не постоји ни визуелни контакт, говор тела који указује да је комуникација добродошла и жеља оба саговорника за њеним продубљивањем.