Магазин

Како да подсетимо пријатеља да нам дугује новац

Многи од нас су се барем једном нашли у следећој ситуацији: Желели смо да помогнемо пријатељу и позајмили смо му одређену суму новца, али прошло је неколико дана, па затим месеци (или чак више година), а он још увек није испунио обећање да ће новац вратити у договореном року. Знамо да имамо пуно право да тражимо новац, али како да отворимо ову тему на прави начин, а да не угрозимо однос и не осећамо се као "утеривач дугова"?
Како да подсетимо пријатеља да нам дугује новац© Freepik/wayhomestudio

Колико год имамо поверења у пријатеља, разговарање о новцу увек може бити изазовно, било да смо на позицији онога који тражи или пружа помоћ. Када одлучимо да некоме позајмимо новац, често му верујемо на реч и очекујемо да ће нам вратити дуг, али шта када се "рок" неочекивано продужи? Шта ако је прошло исувише времена и неповраћен новац почиње да нас "прогања", па самим тиме постепено "квари" пријатељство?

У већини случајева, нашег пријатеља је вероватно био стид да тражи помоћ и покушава да избегне тему, а нама је такође непријатно да их на то изнова подсећамо. Други пример може бити и лежерније природе, када често частимо ручак и кафе, а пријатељ нам сваки пут обећа да ће "сигурно да нам врати", али се то никада не деси, јер је једноставно забораван. Који год сценарио да је у питању, граница мора да постоји, а одлагање оваквог разговора може само да погорша ствари. Зато је најбоље да припремимо одговарајућу "стратегију":

Време мења перспективу

Када позајмимо новац, испрва ће друга страна да нам се захваљује, извињава и да обећа да ће да нам га врати. Време пролази, а од повраћаја нема ни трага, а пријатељ се понаша као да се ништа није десило.

Постоји више објашњења за овај случај: Ако смо сигурни да је преокупиран другим стварима, можда је стварно заборавио и тада је у реду да га подсетимо "онако успут". Међутим, ако је прошло много времена, он може да изгуби "осећај" да тај новац није заиста његов (због поноса, срама), па тражење повраћаја може да прерасте у прави конфликт. Можда ће нам рећи да "нисмо прави пријатељ", да није у реду да тражимо новац назад ако смо обећали да ћемо да помогнемо...

Тада настаје проблем, јер можемо да поверујемо у сличне изјаве и да заборавимо да имамо пуно право да тражимо повраћај дуга, ако смо се испрва тако договорили. Зато је веома важно да не допустимо да прођу месеци и године, већ да ситуацију решимо што пре. Између осталог, ако дође до овакве реакције, онда је време да преиспитамо цело пријатељство.

Рок за враћање и писани договор

Можда звучи исувише озбиљно, али успостављање рока за повраћај и записивање тачне суме новца кроз незваничан уговор може да олакша ситуацију за обе стране. То може бити прецизно одређен датум или генерално време (током следећег месеца, недеље), али боље је да постоји јасан знак да очекујемо да нам се новац врати.

Сигурно постоје и пријатељски односи у којима постоји довољно поверења и где није потребан овај корак, али такав пример је веома редак и најбоље је да се "осигурамо" на овај начин и спречимо неспоразум.

Мудро бирање

Постоји и одређена одговорност коју имамо када некоме позајмљујемо новац. Иако он има обавезу да нам га врати, ако је то неко ко је често у дуговима, ко је увек у финансијским проблемима и не поштује обећања (чак и она мање озбиљна), онда би требало два пута да размислимо пре него што му пружимо ову врсту помоћи.

Некада заиста може бити и случајни сплет лоших околности и несреће, али ако је ова особа  често у оваквим проблемима, онда je вероватно неодговорнa и можда је боље да пристојно одбијемо да им позајмимо новац. Није пријатан осећај, али је боље да водимо рачуна о сопственој финансијској стабилности и потребама, пре него што одлучимо да другоме помогнемо по сваку цену.

Опраштање од новца

Упркос претходном савету, ако не желимо да неко сматра да смо "себични и шкрти", онда можемо да пријатељу позајмимо новац, али само ако смо спремни да се од њега заувек опростимо. Када немамо поверења да ће нам неко вратити дуг, а ипак желимо да му помогнемо, најбоље је да издвојимо суму која неће да нам "недостаје" и да на позајмицу гледамо као на поклон.

Зашто мислимо да другима увек дугујемо помоћ, чак иако то заиста не желимо? Зашто мислимо да немамо право да кажемо "не", поготово ако је то новац који смо напорно зарадили? Оваква ситуација може бити добра лекција за нас, као и добра прилика за преиспитивање сопствених граница и самопоштовања.

image