Најгора навика у вези са спавањем због које се брже стари

Јуримо на посао, обавезе се само гомилају, гужва у саобраћају, стрес са свих страна. Темпо живота који данас живимо је захтеван и напоран и како бисмо успели да урадимо што више ствари у току дана, често "кидамо" време од сна. Научници упозоравају да нередован сан може довести до анксиозности, депресије, лошег памћења, Алцхајмерове болести, деменције, али и бржег старења.

"Дефинитивно најгора ствар у вези са спавањем због које брже старимо јесте та што не спавамо довољно. Студије откривају да само једна ноћ делимичног недостатка сна код старијих особа активира гене повезане са биолошким старењем. Спавање омогућава телу и мозгу да се 'поправе и подмладе' на ћелијском нивоу", каже неуронаучник Дорсеј Стендиш, а пише Ит дис.

У случајевима нередовног сна јасно је да ће неспавање моћи да се "исчита" на лицу. Лош сан не значи само да ће нам се лице изборати и да ће се појавити подочњаци, каже наука.  Веће варијације у циклусу спавања и буђења, попут остајања до касно викендом, повезане са убрзанијим биолошким старењем, говори студија објављена у магазину Слип Хелт.

Практиковање добре хигијене сна

Да бисмо били сигурни да ћемо имати квалитетан сан, неуронаучник саветује да почнемо да радимо на томе. Под тим се подразумева да искључимо или одложимо електронске уређаје 30 до 60 минута пре спавања и дамо свом нервном систему мало времена да се смири уз, на пример, читање књиге.

Требало би да имамо лагани оброк бар два сата пре одласка у кревет, заборавимо на конзумацију кафе и алкохола.

"На крају, рутина одласка у кревет ће постати део сигнала телу и уму да је време да се опустимо и дубоко спавамо", каже Стендиш.

Одраслима је препорука да спавају најмање шест до девет сати ноћног спавања, али стручњаци наглашавају да је битан и квалитет сна, односно да смо се заиста одморили. Добар показатељ тога да ли смо се наспавали јесте да проценимо како се осећамо два сата након буђења, јер ако се осећамо одморно, вероватно смо и добро спавали.