Шта се дешава када дође до декомпресије у авиону и како се заштитити

Да бисмо знали шта нам је чинити у случају декомпресије, прво је важно да знамо како долази до ње. Што се више летелица уздиже, ваздух постаје све ређи - ситуација у којој наш организам не може да упије довољно молекула кисеоника, тако да би нам дисање било знатно отежано.

"Авионска кабина мора да буде под одређеним притиском ради удобности путника," објашњава за Си-Ен-Ен Грејам Брејтвајт, професор за безбедност у ваздухопловству. "Како се летелица уздиже, ваздушни притисак у авиону ће се стабилизовати и остати на нивоу неких 2.400 метара, чак и када летите на висини од преко 10.000 метара."

Према законима физике, ваздух ће увек да "путује" ка подручју у коме је притисак нижи. Због тога, ако се врата авиона нагло отворе када је разлика у ваздушном притиску велика, долази до јаког "исисавања" ваздуха из кабине. Управо се ово догодило на лету "Аљаска ерлајнса" када се један од панела у кабини одвојио док је летелица била у ваздуху. Срећом, није била на толикој висини да представља велику опасност по живот путника.

У случају нагле и експлозивне декомпресије, посада ће одмах почети да спушта авион на неких 3.000 метара (након што особље провери која врста квара је у питању), како би нормално дисање било омогућено. Када летелица доспе на земљу, појавиће се спасилачке екипе и посада ће проценити да ли су путници безбедни унутар летелице или је евакуација бољи избор.

Шта се дешава са телом

У оваквим екстремним случајевима, маске за кисеоник ће аутоматски испасти . "У сваком упутству за безбедност је наглашено да се маске морају ставити веома брзо, јер што је већа висина на којој летите, то мање имате "корисне свести" и важно је да се брзо реагује," објашњава Брејтвајт. Поред тога, маску за кисеоник морамо ставити прво себи,  морамо осигурати сопствену маску пре него што одлучимо да помогнемо другима.

У супротном, долази до хипоксије, стања када тело нема довољно кисеоника, што доводи до многих врста психофизичког стреса. Може да утиче на вид, моторичке способности, ментални процеси постају успорени... "Ови симптоми могу да се развијају до нестанка свести, све док се нешто не предузме. Када тачно долази до првих знакова хипоксије зависи од висине на којој авион лети."

"На висини од око 3.000 метара, здрава особа ће приметити неке симптоме, али на висини од 10.000 метара, хипоксија би се развила за мање од једног минута," објашњава Дејвид Гредвел, пензионисани професор ваздухопловне медицине у Лондону.

Иако маске за кисеоник могу ово да спрече, доћи ће до још неколико реакција у телу. "Уши ће да вам "пукну", а може да дође и до повреда од нагле промене притиска. То може да се догоди у синусима и ушима. Ако имате пломбу у зубу која има рупицу, цео зуб може да вам излети, ако имате гасове у стомаку, доћи ће до надутости..."

Поред тела, долази и до промене у околини: "Због водене паре, може да се формира облак у авиону и нећете моћи ништа да видите, температура ће нагло пасти, све што није чврсто свезано и обезбеђено ће излетети. Настаје велика деозирјентација у авиону," додаје Гредвел.

Шта ми можемо учинити

Иако се можемо осећати беспомоћно у оваким ситуацијама, постоји неколико ствари које можемо да предузмемо да би ризик био што мањи. Пре свега, добро је да увек вежемо појас (не само током узлетања и слетања), који не мора бити превише чврсто стегнут, али свакако може да нас спречи да нагло излетимо из летелице у случају декомпресије. Из овог разлога се такође не препоручује да мала деца седе у крилу родитеља током лета, већ да буду на својим осигураним седиштима.

Друга најважнија ствар коју можемо да урадимо током било којег хитног случаја је да пажљиво слушамо упутства кабинског особља, чак иако претходно нисмо чули званичног обавештења пилота. Кабинско особље пролази кроз посебне обуке за овакве ситуације, тако да је најбоље да покушамо да се саберемо и обраћамо пажњу на инструкције које нам могу помоћи да останемо безбедни.

Има ли разлога за бригу

Смрти случајеви нису чести, али су ипак могући. Најскорији је био 2018. године, када је једна жена преминула након што је услед компресије проузроковане експлозијом мотора излетела и висила кроз разбијен прозор авиона.

Ипак, декомпресија је прилично ретка појава и у већини случајева нема трагичан крај, све док није довела до озбиљног оштећења структуре авиона. На пример, да се панел са летелице "Аљаска ерлајнса" сударио са задњим делом авиона, дошло би до много веће опасности.

Стручњаци сматрају да углавном највећа штета може да буде по ментално здравље путника, јер би ова врста трауматичног догађаја и страха захтевала разговоре са професионалцима.