Бес на празан стомак: Зашто постајемо агресивни када осећамо глад
Када једемо, угљени хидрати, протеини и масти из хране се разлажу на једноставне шећере (глукоза), аминокиселине и слободне масне киселине. Ови хранљиви састојци прелазе у крвоток, па затим у органе/ткива и тело их користи као извор енергије. Како време пролази од нашег последњег оброка, количина ових хранљивих материја која циркулише се постепено смањује, а када ниво глукозе у крви падне на критичан ниво, мозак то може да доживи као ситуацију опасну по живот.
Након овога, једноставни задаци, које иначе са лакоћом решавамо, могу да нам делују веома захтевно, не можемо да се сконцентришемо, почињемо да правимо различите грешке, да се осећамо збуњено, отежана нам је комуникација... На крају, ту је и најочигледнији знак да смо много гладни, а то је излив негативних емоција: постајемо раздражљиви и мрзовољни (иако нам нико ништа заправо није скривио).
Постоји више објашњења зашто су бес и глад повезани. Неки научници претпостављају да је овај феномен присутан још од доба када је човек морао да лови храну - само глад не би била довољна мотивација за потрагу за пленом, већ је потребно додатно "гориво". У овом случају, то "гориво" се добија следећим реакцијама:
Пре свега, када ниво глукозе у крви падне на доњу границу, мозак "наређује" одређеним органима да синтетишу хормоне који би стабилизовали ниво глукозе. Један од ових хормона је адреналин, хормон стреса, који утиче на наше понашање.
Други разлог је тај што осећај глади и беса контролишу исти гени. Један од њих је је неуропептид И, који се ослобађа када смо гладни и делује на различите рецепторе у мозгу, укључујући И1 рецептор. Поред контроле глади, неуропептид И и рецептор И1 такође регулишу бес и агресију. Сходно томе, људи са високим нивоом неуропептида И у цереброспиналној течности имају већу тенденцију да буду агресивни и нерасположени када су гладни.
Како да спречимо осећај беса када смо гладни
Најлакши начин да избегнемо глад праћену бесом је да правилно планирамо оброке. Не би требало да чекамо да постанемо превише гладни, исцрпљени и мрзовољни, већ да унапред одредимо када ћемо јести у току дана. Поред тога, добро је да имамо неке намирнице које могу бити "брза ужина" у хитним случајевима, као што су:
- Ораси: Познато је да су ораси најбољи извор исхране за мозак, богати су омега-3 масним киселинама, помажу у побољшању концентрације и могу да нас умире
- Интегралне житарице: Имају одређена својства која побољшавају расположење и одржавају осећај ситости. Добра комбинација могу бити интегралне житарице и сложени угљени хидрати, попут браон пиринча, који помажу у повећању серотонина, хормона среће у мозгу
- Ћуретина: Ово месо је богато триптофаном, аминокиселином за коју се сматра да позитивно утиче на смањење нивоа стреса. Повећава нивое серотонина, норепинефрина и допамина у мозгу, што нам помаже да останемо мирни и будни
- Банане: Представљају извор витамина Б и калијума, који опуштају тело, али помаже и у смањењу 'несташице' глукозе, што ће помоћи у ублажавању раздражљивости.