Магазин
Научници коначно открили зашто пси машу репом
Псеће махање репом је можда постало уобичајено током припитомљавања паса јер људи позитивно реагују на ритам, те су да су узгајали расе паса које то раде више од других, сматрају истраживачи са Института за психолингвистику Макс Планк у Холандији.
Током дугогодишњег истраживања понашања паса, теорије за њихово махање репом биле су различите: од исказивања среће или агресије до доместикације питомијих и социјалнијих предака данашњих паса, који су научили да препознају људске реакције и понашали се у складу с њима.
Рецимо, неке од хипотеза укључивале су то да пси машу удесно као одговор на позитивна искуства, као што је интеракција с власником, а улево када желе да се повуку или у потенцијално агресивним ситуацијама. Научница Силвија Леонети са Института за психолингвистику Макс Планк изнела је другачију теорију, пише Би-Би-Си.
"Нова хипотеза подразумева да су људи свесно или несвесно одабрали одређене претке паса који машу репом током процеса припитомљавања јер нас привлаче ритмички стимуланси", рекла је Леонети.
Докторка Холи Рут Гутериџ, истраживачица псећег понашања на Универзитету Линколн, рекла је да је махање репом друштвени сигнал који су пси прилагодили у интеракцији са људима јер је нама лајање иритантно.
"Ми смо веома визуелна врста и ценимо ритам, то је занимљива мисао коју би требало истражити, мада нисам сигурна да заиста толико реагујемо на то", додала је Гутериџ.
Постоје археолошки докази који доказују да су пси били први љубимци људи пре више од 30.000 година. Људи су прво држали вукове који су били припитомљени и живели међу људима у првим насељима.
Пси су такође били љубимци и старих Египћана и у Римској империји.
У дивљини, пси машу репом да би отерали муве, такође помаже им и у одржавању равнотеже, међутим научници тврде да се махање репом код кућних паса може чешће видети јер људи имају већу наклоност према расама које показују "питомост или пријатељски однос према њима".
Стручњаци су истакли да је пре 25 година проучавање лисица открило да су лисице, када су са младунцима узгајане неколико генерација, показивале питомост према људима, и да су се на крају се понашале слично као пси, укључујући и чешће махање репом.
