Како је ћирилица замало постала латиница и још 5 занимљивости о руској азбуци

За руски језик кажу да је бруталан и мелодичан, суров, али истовремено и романтичан. Оваквом доживљају језика доприноси и руска азбука, који су пуна слова која су позната само Русима. Тврди и меки знак, обрнуто латинично "р", "ш на ногицом" и "е" окренуто наопачке не постоје ни у једном језику. Међутим, та необична, само руском језику својствена слова, нису најчудније чиме руска азбука може да се похвали. 

Слово "Ё" користи само у званичној комуникацији

Писмо какво данас постоји се у руском језику појавило тек 1942. године. До тада слово "Ё" ("Е" са две тачкице на врху) је било тек варијација обичног "Е". Међутим, иако је оно уврштено у азбуку и постало самостално те 1942. године, за јако кратко време је поново изгубило на важности. Данас се "Ё" користи само у званичној комуникацији и на документацији од државне важности, попут Закона, прописа и других регулатива.

У древноруском језику су се бројеви означавали словима

До реформе језика, коју је спровео император Петар I почетком 18. века, слова древноруске азбуке су се користила не само за писање речи, већ и за означавање бројева. Сваком од 27 слова "припадао" је број од 1 до 900, при чему су се првих 9 слова означавали бројевима од 1 до 9, других 9 - бројевима од 10 до 90, а последњих 9 - бројевима од 100 до 900. Разлику између слова и бројева правио је само један знак: ~. Он се стављао изнад слова и тиме се оно "магично" претварало у број.

Петар I је руску азбуку "пресвукао" у европско рухо

У време владавине Петра I наука и образовање су се активно развијали. Прву трансформацију император је извршио 1708. године: тада су из азбуке уклоњена декоративна и латинска слова попут "пси", "омега" и "кси", а начин писања је приближен латиници. Реформа је са собом донела још једну промену, која се тиче бројева - уместо поменутих слова са знаком ~ на врху, почели су да се користе арапски бројеви, који су и данас у употреби.

У 20. веку избачено још слова и усвојена нова правила писања

Последња значајна промена руске азбуке догодила се већ у 20. веку,  1918. године. Из азбуке су нестала слова "фита" (Ѳ), "ижица" (Ѵ) и такозвано "десетерично и" које изгледа као латинично слово "и". Током реформе избачено је из употребе и слово "јат" (ѣ), а њему на смену је дошло обично слово "и". Усвојено је и правило да се тврди знак (ъ) користи само у средини речи, а да га на крају више нема потребе стављати.

Ћирилица је замало постала латиница

Народни комесар Анатолиј Лунчарски је био један од првих (и најгласнијих) заговорника пребацивања руског ћириличног писма у латинично, будући да је сматрао да је ћирилица "заоставштина предреволуционарне Русије". Ову реформу Лунарски је планирао у две етапе: прва је подразумевала креирање посебне азбуке за неписмене народе СССР, а друга - претварање азбука муслиманских народа из ћирилице у латиницу. Међутим, пред саму реализацију Стаљин је рекао "Њет!", премда је сматрао да се руски језик мора задржати у форми која је најприближнија извроној.