Магазин
"Инстаграмична" храна коју гледамо на друштвеним мрежама је један од узрочника гојазности
Колико сте само пута док "скролујете" друштвеним мрежама налетели на слику сочног бургера због кога вам је кренула вода на уста, или видели неку крофну или палачинку које су толико изледале примамљиво да сте одмах пожелели да их поједете? Добра вест је да нисте једини, а лоша - да је оваква "инстаграмична" храна један од разлога за развој гојазности.
Блогери и инфлуенсери (и сви они који се тако осећају) масовно објављују на својим налозима на Инстаграму и другим друштвеним мрежама слике и снимке хране. Естетичне фотографије оброка најчешће су испраћене и одговарајућим хаштаговима #foodporn или #junkfood, а храна на њима изгледа као из најбољих светских кувара - сочна, са савршеном корицом златне боје или пуњена најлепшим филом на свету.
Међутим, оно што се под оваквим хаштаговима промовише ретко кад спада у категорију здраве хране. Иако у дељењу слика оброка и нема ништа лоше, либански научници сматрају другачије.
"Инстаграмична" храна у нама изазива жудњу и осећај глади
Како би разумели утицај фотографија и видео снимака хране на људску психу, научници су спровели занимљив експеримент, у коме су волонтере замолили да "скролују" Инстаграмом 15 минута. Садржај који је требало да гледају је повезан искључиво са храном: бургерима са чијих се ивица слива чедар сир, хрскавим кромпирићима или савршеним пицама.
Након експерименталних 15 минута, резултати су показали да је добровољцима порастао апетит, а да су нарочито били жељни слане, зачињене и хране која је пуна масноћа. Академици Либанског Универзитета су овакве резултате схватили веома озбиљно и упозорили да и пуко разгледање слика нездраве хране на друштвеним мрежама може бити проблематично.
"Визуелна глад" је највећи окидач нездравих навика
Ово експериментално истраживање показало је да је утицај фотографија и видео снимака хране енорман, као и да су у зони ризика и ментално, а последично и физичко здравље. Након разгледања садржаја који је је фокусиран на нездраву, али уједно и визуелно примамљиву храну, наше тело шаље мозгу сигнал да је гладно, али - тај импулс је лажан. Овај феномен научници су назвали "визуелна глад" или на српском - гладне очи.
Након примања сигнала, ми реагујемо на два начина: или похрлимо да што пре спремимо или поручимо храну која нам се једе (а која је налик оној коју смо видели) или постанемо анксиозни јер тренутно нисмо у могућности да једемо из било ког разлога. Свакако, ни једно ни друго није добро, како по наш организам и линију, тако и по наше расположење.
