Магазин
На левом или десном боку: Како је здравије спавати
Квалитетан сан је од виталног значаја за здравље једне особе, а осим спољашњих фактора, на њега утиче и поза у којој спавамо. Иако је то како се наместимо током сна више ствар навике, спавање на левом боку је заправо здравије и препоручљивије.
Људски организам је веома сложен систем, чије правилно функционисање зависи од многобројних фактора. Један од кључних фактора који утичу на правилан рад свих органа (а самим тим и читавог организма) јесте здрав и квалитетан сан.
Међутим, осим што би требало да елиминишемо све екстерне ометаче да бисмо се добро наспавали, важно је и да поведемо рачуна о томе на којој страни, односно на ком боку спавамо. Првенствено због кохерентности свих унутрашњих процеса у организму.
Спавање на левој страни је здравије
Стручњаци сугеришу да је спавање на левом боку далеко здравије него на десном, а за ово мишљење постоји и низ логичних објашњења, која су повезана са законима физике, као и анатомијом људског тела.
Лимфни систем ради боље ако спавамо на левом боку
Слезина је највећи орган у лимфном систему, а будући да се она налази се са леве стране тела, приликом спавања на левом боку она ради ефикасније. Објашњење лежи у гравитацији, захваљујући којој се слезина снабдева већом количином крви, чиме се омогућава и њено брже филтрирање.
Дигестивни тракт брже елиминише отпадне материјале
Спавање на левом боку позитивно утиче и на процес варења, али и транспортовања отадних материјала из танког у дебело црево. На тај начин, све што је нуспродукт редовне исхране из организма се елиминише брже. Осим тога, спавање у овом положају, желудац не притиска сам врх панкреаса, захваљујући чему се дигестивни ензими крећу брже и слободније.
Кардио-васкуларни систем је мање оптерећен, а његов рад поједностављен
Такође, спавање на левом боку поједностављује рад кардио-васкуларног система и његовог главног органа - срца. И у овом случају можемо захвалити гравитацији, премда спавајући у овом положају, лева срчана комора лакше прима крв из преткоморе, у коју доспева артеријска крв. Самим тим, и њено даље пумпање кроз аорту у тело одвија са много мање оптерећења, што организму одговара.
