Како да спречимо тантрум када детету одузимамо електронске уређаје

Није препоручљиво да деци потпуно забранимо да гледају различите дигиталне садржаје, али исто тако, одређена граница мора да постоји. Следећих неколико примера могу бити од помоћи када желимо да нашем детету дозволимо приступ електронским уређајима, али у исто време "безболно" га одвојимо од њих: 

Садржај који дуже траје

У протеклих неколико година је објављено више истраживања која су показала да садржај који кратко траје (као што је ТикТок видео од неколико секунди или Јутјуб клип од десетак минута) негативно утиче на човекове когнитивне функције и концентрацију.

Исто важи и за децу, за коју кратки, стимулативни клипови могу да буду занимљивији, али заправо негативно утичу на њихов раст и развој. Поред тога, често им је тешко да одвоје поглед од екрана и чак им се може изменити однос са медијима у будућности. Када буду одрастала, постоји могућност да ће очекивати да ће сви медијски садржаји бити "лаки за упијање", што ће отежавати способности учења и проучавања другачијих врста садржаја.

Због тога је добро да деци пустимо садржај који дуже траје, као што су епизоде цртаних филмова које трају око 20 или 30 минута, који ће имати увод, разраду, закључак (што им говори да је дошао крај гледања у екран) и које могу омогућити детету да самостално анализира причу и доноси своје закључке.

Коришћење мобилног највише 2 сата дневно може имати већу корист за дете него одузимање уређаја

Технологија је "крива"

Постоје бројне функције и апликације које помажу у бележењу и ограничавању времена проведеног на друштвеним мрежама и онлајн платформама. Најбоље је да их искористимо за малу децу, која не разумеју шта ове функције значе, већ ће им бити јасно да када стигне обавештење - коришћењу уређаја је дошао крај!

Једна студија са Универзитета у Вашингтону је показала да су деца много боље реаговала када би таблет аутоматски престао да ради, него када би родитељи покушали да га одузму. Дакле, ове опције могу да олакшају посао и да нам помогну да спречимо незадовољство, излив беса, плакање...

У истој студији су родитељи пријавили да би се деца успешно одвојила од уређаја када би родитељи онеспособили интернет или када би им рекли да емисија коју су гледали, на пример, на летовању, не може да се гледа на телевизору код куће.

Јасна правила

Исувише строга забрана екрана није увек најбољи избор, посебно јер већина деце данас има приступ телевизору и интернету, тако да се могу осећати изоловано и усамљено. Међутим, то не значи да би требало да идемо у други екстрем.

Требало би да поставимо прецизно "време за екран", период у коме ће детету бити дозвољено да гледа садржај (који заједно бирамо са њим). Не би требало да мењамо дужину времена у зависности од нашег, ни дететовог расположења, како би правила заиста имала тежину и била ефикасна, већ је потребно да то време увек буде исто.

На пример, ако је дете свесно да свакога дана може да гледа телевизију док одрасли спремају вечеру, а да је "време за екран" готово када се постави сто, биће им лакше да прихвате ово ограничење, јер није представљено као казна, већ само још један део свакодневнице.

Без упозорења пред крај

Код претходно наведеног правила је важно да их не подсећамо да "имају још само два минута". Штавише, овакви подсетници могу да га узнемире, јер ометамо њихово време за гледање и подсећамо их да је забава ускоро готова.

Уместо да одбројавамо минуте, боље је да им одмах скренемо пажњу на следећи део дана. На пример, ако је време за оброк, можемо да их позовемо да сами одаберу хоће ли млеко или јогурт на пример, да нам помогну да поспремимо сто, да пођу са нама у продавницу...

Ова врста нежног, али продуктивног одвраћања пажње може бити много ефикаснија него заповедни тон и дете се неће осећати као да му ускраћујемо задовољство, већ га само наводимо на следећи део дана.