Стрес, загорели тост, микропластика, заслађивачи: Да ли су они заиста окидачи за развој рака

Злоћудни тумори сваке године однесу близу 10 милиона живота - ово је податак Светске здравствене организације. У нашој земљи тај број износи око 20.000 на годишњем нивоу. Међу главним окидачима за развој малигних болести најчешће се, осим генетских предиспозиција, наводи и стил живота.

Под тим појмом обично се подразумевају висок ниво стреса, нездрава исхрана и зрачења које емитују мобилни телефони. Али, јесу ли они заиста главни кривци за развој рака или су овакви наводи потпуно медицински неосновани и непотврђени?

Зрачење мобилних телефона не оштећује ДНК

Деценијама се зрачење које емитују мобилни телефони доводи у везу са развојем рака, али истраживања до сада нису потврдила овакве наводе. Иако интензивно зрачење заиста може изазвати оштећење ДНК, зрачење које емитују телефони је неупоредиво нижег интензитета и нема утицаја на људски организам. Ова тврдња британске организације за истраживање рака "Кенсер Рисрч" односи се чак и на савремене 4G и 5G мреже, али будући да су и даље релативно нове, научници не престају да врше мониторинг њиховог утицаја на здравље, преноси Дејли мејл.

Нема доказа да загорели тост изазива развој рака

Још су наши родитељи увек говорили да обавезно састружемо загорели слој тост хлеба приликом припреме оброка. Међутом, да ли је то довољно да се заштитимо од развоја малигнитета? Научници укључени у истраживања се са овом констатацијом не слажу и наводе да не постоје чврсти докази да је постојање акриламида, који се налази у благо загорелој храни, могуће повезати са настанком рака. Да би се конзумација ове супстанце одразила на здравље било би неопходно да се свакога дана поједе чак 320 парчића тоста, што је, сложићете се, просто немогуће.

Стрес и развој канцера нису међусобно повезани, показују истраживања

Постоје научне студије у којима су жене изразиле сумњу да су рак дојке добиле због повишене изложености стресу. Међутим, ни за ову тврдњу не постоје чврсти докази, макар ако је веровати истраживањима спроведеним 2013. и 2016. године. Студија Сајенс Директа из 2022. године сугерисала је да би могла постојати веза између изложености кортизолу (хормону стреса) и рака, али јасни докази нису предочени. Једино што јесте научно доказано је да хронична изложеност стресу може довести до хипертензије и депресије.

Вештачки заслађивачи су предмет расправе већ скоро пола века

Дијететски газирани напици, жвакаће гуме, паста за зубе и још хиљаде других производа у себи садрже вештачке заслађиваче попут аспартама. О штетном утицају ове супстанце научници воде полемику већ скоро пола века, због чега је и Светска здравствена организација у јуну прошле године аспартам класификовала као потенцијално канцероген. Међутим, експерти наводе да је паника потпуно неумесна, будући да би човек требало да пије на десетине лименки газираног пића дневно да би га аспартам угрозио. Са овом тврдњом слажу се и научници Кенсер Рисрча, који тврде да не постоје уверљиви доказа да вештачки заслађивачи изазивају рак.

Микропластика

Пластичне флашице за воду, паковања и кутије за храну такође су годинама под будним оком научника због сумњи да изазивају рак, будући да садрже хемикалију Бисфенол А. Утицај овог токсичног једињења повезан је са хормоналним поремећајима, дијабетесом, гојазношћу и другим здравственим проблемима. Осим тога, и лабораторијска испитивања су показала да може изазвати рак. Међутим, научници појашњавају да је утицај Бисфенола А на ткива у лабораторијским условима немогуће упоредити са стварним животом због степена изложености. С тим у вези, Агенција за стандардизовање хране у Великој Британији спровела је испитивање намирница, а закључак је да се садржај овог једињења у храни не може смартати опасним.