Да ли су пластичне посуде за чување хране безбедне

Иако су пластичне посуде саставни део скоро сваког домаћинства, стручњаци годинама упозоравају на потенцијалне опасности које доносе, тачније да хемикалије које се користе за прављење пластичних производа могу да "исцуре" у нашу храну, која ће их "упити", па ћемо исте супстанце унети у свој организам.

Прописи које је поставила Агенција за стандарде хране (ФСА) наводе које супстанце могу, а које не могу да се користе током производње пластике која долази у контакт са храном. Према овим правилима, противзаконито је да произвођачи користе материјале који испуштају штетну количину хемикалија у храну. Произвођачи такође морају узети у обзир околности у којима се пластика може користити, укључујући температуру хране, врсту хране и време складиштења. Према ФСА, произвођачи морају бити у могућности да докажу да су тестирали производе и да су у складу са законом, према Би-Би-Сију.

Међутим, неки стручњаци тврде да се ова правила не спроводе и да наводно недостају подаци који би потврдили тврдње да пластична амбалажа за храну не представља ризик по наше здравље, посебно када се користи за складиштење топле хране или загревање хране.

Сложени хемијски састав и недовољно података

Према Британској федерацији за пластику (БПФ), једна од најчешћих врста пластике која се користи у амбалажи за храну је полипропилен (паковања кекса, омоти од посластица...). Амбалажа за храну за понети (коју многи од нас чувају и поново користе) је такође обично направљена од ове или друге врсте пластике која се зове полиетилен, а понекада се користи комбинација обе.

Током производње се увек додају и друге хемикалије, као што су боје или супстанце да би посуде учиниле флексибилним. Осим што се хемикалије мењају када реагују једна на другу током производње, многе непознате компоненте завршавају у пластичној мешавини и оне се називају ненамерно додане супстанце (НИАС).

"Хемијски састав пластике је невероватно сложен", каже др Џејн Мунке, генерални директор и главни научни службеник у "Фуд пекеџинг форуму", непрофитној организацији са седиштем у Швајцарској. "Такође знамо да одређене врсте хране могу довести до већег преноса хемикалија", каже др Мунке.

На пример, кисела храна (као што је парадајз сос) или масна (као што су лазање) склона је апсорпцији више хемикалија из пластичних контејнера него друге врсте хране. "Трансфер је такође већи код вруће хране. То значи да можете да апсорбујете већу дозу хемикалија ако бисте загревали храну у пластичној посуди у микроталасној пећници, него када бисте користили исту посуду за чување салате."

Група научника је 2022. објавила листу од скоро 400 "хемикалија које изазивају забринутост", али које се могу користити у производима који долазе у контакт са храном. Хемикалије које изазивају забринутост су супстанце које се сматрају опасним због њихове потенцијалне способности да изазову рак или оштете наше здравље на друге начине, као и оне које се разлажу на ситне честице које путују и акумулирају се у околини.

Од свих хемикалија, за скоро половину се зна да се користи у производњи пластике која долази у контакт са храном, укључујући амбалажу за храну, контејнере за складиштење хране, посуђе и многе друге предмете, а постоје и докази да се многе од тих хемикалија преносе у храну.

"Ово не мора да значи да ће свакодневно излагање било којој од ових хемикалија изазвати рак или друга здравствена стања", каже др Мунке. "Али то повећава ризик од развоја хроничних болести, више него када не бисмо били изложени таквим хемикалијама у свакодневници."

Две хемикалије које се налазе у пластици су посебно наглашене: фталати (који се користе за омекшавање пластике) и бисфенол А, који се обично назива БПА (користи се за прављење веома тврде пластике). Оба су позната као ендокрини дисруптори, што значи да ометају хормоне у телу и потенцијално могу утицати на низ биолошких процеса као што су нормалан раст, плодност и репродукција.

Шта можемо да предузмемо

Ако желимо да избегнемо или умањимо дејство хемикалија на нашу храну, какве посуде можемо да користимо?

Академија за исхрану и дијететику у САД, највећа светска организација стручњака за храну и исхрану, саветује потрошаче да користе пластичне посуде иксључиво за складиштење хладне хране. 

Већина пластичних контејнера за храну има троугао на дну који садржи број од један до седам, који идентификује врсту пластике која се користи за његову израду. Академија каже да су најсигурнији избори за употребу у храни бројеви један, два, четири и пет, док се препоручује избегавање амбалажа са шифрама три, шест и седам.

Које год хемикалије одређена пластична амбалажа садржи, она се временом распада и потенцијално може да отпусти трагове хемикалија у храну, али вероватноћа за ово се знатно повећава када се пластика загреје, као и када је стара и више пута коришћена.

Због тога стручњаци предлажу да се определимо за стаклене или керамичке посуде, посебно за топлу храну и за загревање хране у микроталасној пећници. Додају да када произвођачи тврде да је посуда безбедна за убацивање у микроталасну пећницу, то само значи да се неће истопити, а не да потенцијално неће испустити хемикалије.